У оквиру манифестације „Дани Митрополита Амфилохија” у петак 1. новембра у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, у организацији Митрополије црногорско-приморске, као и модне куће ,,Мона“ из Београда, одржана је свечана додјела књижевне награде ,,Извиискра Његошева“ која је ове године припала господину Гојку Ђогу, књижевнику, пјеснику и есејисти.

Досадашњи добитници престижне књижевне награде ,,Извиискра Његошева“ гласе: Миодраг Павловић, Рајко Петров Ного, блажене успомене Митрополит Амфилохије Радовић, Милован Данојлић, Љубомир Симовић, Ранко Јововић, Ђорђо Сладоје, Милосав Тешић и Матија Бећковић.

На свечаности су говорили Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, академик Матија Бећковић, књижевник Драган Хамовић и лауреат Гојко Ђого.

Присуствовао је Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, проф. др Јелица Стојановић, предсједница Матице Српске – друштво чланова у Црној Гори као и многи други уважени гости и часни узваници.

Жири за додјелу награде ,,Извиискра Његошева“ радио је у  саставу: академик Матија Бећковић, предсједник жирија ; књижевник Милутин Мићовић, проф. др Ранко Поповић, проф. др Драган Станић, књижевник Драган Хамовић, који су на сједници 25. априла 2024. године у Београду донијели одлуку да се књижевна награда ,,Извиискра Његошева“ додијели пјеснику Гојку Ђогу за цјелокупно књижевно дјело.

,,Шта је било примереније, него да се име добитника књижевне награде ,,Извиискра Његошева“ најпре саопшти тамо где се објавила извиискра, из видовитог пепела Светог Саве, а потом да су се из истог пепела извиле искре Светог Петра Цетињског, Ловћенског Тајновидца и Морачког Јасновидца“, поручио је академик Матија Бећковић.

Он је додао да је Гојко Ђого заслужио овогодишњу награду у првој линији по моралној висини и по духовном чојству и јунаштву који га красе и које посједује:

,,Да се ,,Извиискра Његошева“ додељује по физичкој, а не по моралној висини, било је бољих кандидата од Гојка Ђога, али, пошто се додељује по моралној висини и по духовном чојству и јунаштву, Гојко Ђого није имао парбеника“.

Лауреату Гојку Ђогу награду ,,Извиискра Његошева“ уручили су Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и господин Урош Момировић.

Митрополит црногорско-приморски је честитајући награду истакао да Ђогова пјесничка ријеч свијетли српском народу и језику већ дуги низ деценија:

,,Његова пјесничка ријеч свијетли српском народу и језику већ дуги низ деценија“, рекао је он.

Владика је у наставку оцијенио Ђогово пјесничко надахнуће као неухватљиви пламен свијеће који није било лако контролисати од стране тоталитарног комунистичком режима:

,,Гојко Ђого се формирао у времену титоистичке идеологије која је наступала као нова религија. Она је изграђивала култ личности који производи лажне вјештачке вриједности и лажне свеце. Та квази-религија настала око култа личности врховног вође Јосипа Броза, захтијевала је да јој се подреди и стави у њену службу па чак ако је то могуће и поезија. Ипак, пјесничко надахнуће које се код Ђога појављује као неухватљиви пламен свијеће, није било лако контролисати иако су у ту сврху биле предузете одговарајуће мјере од стране тадашњег режима“.

Митрополит Јоаникије је потом повукао паралеле и истакао сличности између Његошевог и Ђоговог пјесничког дјела које се, упркос очигледним стилским и другим разликама, сусрећу код поимања зла, кроз злочешће и злодејство, и феномена свјетлости који попут свете ватре има благотворно и надахљујуће дејство на пјесникову душу:

,,На крају желимо да истакнемо неке сличности између Његошевог и Ђоговог пјесничког дјела којих има и поред свих разлика и раздаљина између ова два српска пјесника. Поменуо бих само следеће: Ђого лажном божанству надијева различита имена: велики врач, црнбог, ћесар, непоменик, ономон и друга, указујући на демонске силе с којима оно раслабљује и трује људске душе. Тај велики врач или било које друго име лажног божанства у потпуности одговара по свом злочешћу и злодејству демонском месији из Горског Вијенца или још јасније лажном Цару Шћепану Малом из истоименог Његошевог дјела“.

,,Сљедећа сличност која је по мени суштинска је феномен свјетлости код ова два пјесника. Ђогов неухватљиви пламен свијеће и свете ватре, има благотворно и надахљујуће дејство на пјесникову душу као и Његошева ,,зрака сјајна огња бесмртнога.“

„Ђого се, иако далек по времену, различит по стилу и стиху, Његошу највише приближио у доживљају и поимању свјетлости. Вјерујем да је то један од разлога због којег је и награђен ,,Извиискром Његошевом“ коју је свијетло и часно својим дјелом и животом и заслужио“, закључио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Пјесник Драган Хамовић је нагласио да су веома ријетки пјесници попут Гојка Ђога, који свједоче истину ма колико била сурова:

,,Ретки су песници који сматрају битним задатком да посведоче истину ма колико горку и сурову, него да измишљају одсутну лепоту. Гојко Ђого у часу своје зрелости од запаженог ствараоца на мах бива претворен у мрачњачки политички сипол, активирањем моћног механизма контроле и одбране тековина у деценији опадања најбољег од свих комунизама. Слична је жигосања Ђого понео у годинама преусмерених заблуда у доба такозване транзиције у свет селективне и лажљиве слободе, али доследност се ипак морално исплати макар и на дужи рок. Доследност и сабраност без множења речи, без множења лирских наслова, кључне су одреднице лирског портрета Гојка Ђога“.

,,Лампа у ноћи светли, ноћ светлост не подноси. Ништа лакше, само треба погодити у архетип, у старе истине од којих живи поезија. Гојко Ђого не само да је досегао висок степен песничке артикулације и саткао своје парче света у матичном језику, него је и осветлао образ српској поезији када је требало стати и постојати и неједном мушки издржати“, поручио је он.

На крају, свима сабранима обратио се лауреат Гојко Ђого који је посебно заблагодарио Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију, пјесницима Матији Бећковићу и Драгану Хамовићу као и Епархији будимљанско-никшићкој и породици Мумировић:

,,Дужан сам најпре да се захвалим угледном жирију који ме је почастио и узвисио овом великом наградом која носи име нашег највећег песника. Хвала Високопреосвећеном Митрополиту и песницимаа Матији Бећковићу и Драгану Хамовићу, који су ме и вечерас опевали у својим беседама. Хвала и Епархији будимљанско-никшићкој и часној породици Мумировић, чији је син Урош вечерас овде у темељитељ ове угледне награде, даће Бог па ће истрајати у том свом часном подхвату“.

Ђого је у наставку оцијенио да је Његош најблиставија искра што се осам вјекова од Светог Саве извија са српског националног огњишта:

,,Његош је целим својим делом песничким, духовним, државничким, једна од најсјајнијих ако не, најблиставија искра што се са ових осам векова после Светог Саве извија са нашег националног огњишта. Почесто се јављају они који покушавају да релативизују овај исказ. Но на срећу, Ловћен наш Олимп се не да избрисати ни из географије, ни из историје, нити из Српске поезије“.

,,Страх је кажу, најтежа болест нашег доба, но, за утеху нама, није дано тако прозорљиво око, да наш ум назре шта је Творац с нама наумио. Ум је само један, без границе, сви су други уми кратковиди. Упркос науци и терору њене вештачке памети која верује, да су могућности нашег ума неограничене. Поезија не одговара на питања која отвара али опомиње: ,,Све што блатној земљи принадлежи, то о Небу поњатија нема“, зачуђен и забринут песник данас пропитује куда се запутио свијет и призива Господа да нас помилује и кад му умрачи пред очима он је неизлечиви оптимист, стварлачки чин противречи сваком безнађу, наде има и кад је нема! Боже помози!“, закључио је своје обраћање овогодишњи добитник престижне књижевне награде ,,Извиискра Његошева“ Гојко Ђого.

Током ове вечери наступили су: Хор Светог апостола и јеванђелиста Марка из Подгорице, народни гуслар Миладин Анђелић, као и пјевачко друштво Ансамбла народних игара и пјесама ,,Ђурђевданско Коло“ из Подгорице.

Борис Мусић