Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит  црногорско – приморски г. Јоаникије служио је, у недјељу праштања, вечерњу службу у Цетињском манастиру.

Високопреосвећени владика у својој бесједи поучавао је вјерне о значају поста као дубље човјекове потребе истакавши да је Велики Часни пост образац свакога поста у Цркви.

„Прије свега, у току поста обуздавамо тјелесне страсти – ослобађамо своје тијело које је задебљало у неумјерености и отежало и раслабило се, али у току поста оно се свега тога ослободи, али гледајмо да постимо по нашој мјери. Они људи који су здрави тјелесно и психички могу строже да посте, али није ствар толико у строгости, него да се пости са благословом. Треба да имамо и свога духовника и у колико имамо неких недоумица и да добијемо благослов од духовника за строжи или блажи пост и да тако чинимо да би и у том погледу спријечили свајку своју самовољу и да бисмо и на такав начин поштовали благослов Цркве“- навео је Митрополит.

Митрополит Јоаникије нагласио је да ми не постимо само тјелесни пост нити само ослобађамо тијело, него ослобађамо и мисли и душу, јер и душа задебља и извитопери се од страсти, сласти, злобе и пакости уколико се човјек не труди да стиче духовне вриједности.

„Тјелесни пост треба да нам послужи као степеница до усхођења духовнога поста. Да бисмо се успели на степеницу духовнога поста неопходно је да савладамо и тјелесни пост и да нам он не буде проблем. Човјеку не треба много за одржавање његове физичке снаге и способности да може да функционише, него навике јела и пића су неке душевне страсти и душевне потребе. Човјек се одродио и отуђио од духовног живота, па се због недисциплине много урушио и како се ослобађамо кроз пост и једнога и другога тако долазимо и до смисла поста уопште. Међутим, у току овога поста ми се посебно спремамо и овај пост има посебан печат. Ми се спремамо да се поклонимо страдањима Христовим, да заједно са Христом Господом узиђемо до Јерусалима, до Голготе Његове, до Његовога крста – да се са Христом разапнемо, да разапнемо своје страсти и своје зле жеље и намјере и помисли и злопамћења и пакости и све оно што човјека унижава и што га срозава духовно“- бесједио је Његово високопреосвештенство Митрополит Јоаникије-

Високопреосвећени владика навео је да су тјелесне и душевне страсти нараслина која угрожава и душу и тијело и да није случајно што је овај пост толико дуг, јер није лако страсти одстранити од наше природе, „јер треба мало дужи подвиг да се све то спере и да заблиста боголикост наше душе“.

Митрополит је истакао да ћемо имати велику корист ако се потрудимо око поста часно и честито како нас Црква учи, јер ћемо се тако ослободити свега неприродног, ненормалног и кренути истинским Божијим путем.

„Тај подвиг је предвиђен да га савладамо за 40 дана и овај пост се зове Велика четрдесетница. Али, пост не траје само 40 дана него пуних 7 недјеља. Та посљедња недјеља Часног поста, велика недјеља, она се просто издваја из ових 40 дана и она представља завршницу тј. златну круну Часнога поста коју можемо ставити себи на главу само ако смо се потрудили за ових 40 дана да се добро припремимо, да уђемо у недјељу великих дјела Божијих – дјела спасења рода људског гдје је Господ Исус Христос извршилац – да се с Њиме сјединимо, да се поклонимо Његовоме часноме крсту и Његовој смрти, да видимо страдања Његова, да их испишемо на својој души и на свом срцу да бисмо, са Христом се разапевши, поклонивши се Његовоме гробу живоносноме, дочекали свијетло васкрсење Његово и заиста доживјели побједу над смрћу, да бисмо достигли ту слободу и постали причасници Његове вјечне славе;  да бисмо се са Христом сјединили и у Његовоме страдању и у смрти Његовој, а посебно да бисмо васкрсли са Њиме из свих наших гробова, гријехова, падова, да бисмо побједивши своје страсти макар дјелимично, колико је то нама људима могуће, доживјели блаженство које Господ Исус Христос даје кроз радост и свјетлост Његовога васкрсења и живота“- закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит Јоаникије рекавши да је темељ поста покајање и праштање и да од нас самих треба да почне та поправка цијеле васељене, тако што ћемо прије свега схватити да смо грешни једни према другима и тражити опроштај  и тако показати да смо спремни да се одрекнемо свега што не ваља и изградимо мир и са својом савјешћу и са ближњима и са Богом, те да је то „непоколебиви темељ на коме можемо да зидамо грађевину нашег спасења.“

Лана Остојић