Љетопис, 3. децембар

На данашњи дан, 03. децембра 1257. године склопљен је уговор између Котора и Дубровника о миру и пријатељству између тих градова, те да трговци из једног, могу слободно дјеловати у другом граду, без плаћања царина и дажбина, изузев оних, какве иначе плаћају домаћи трговци.

Котор је врхунац своје аутономије постигао је у држави Немањића. Которска општина је у средњем вијеку обухватала полуострво Врмац и Доброту до Љуте, а припадали су јој још Пераст и Превлака с полуострвом Луштица. Тиват је у средњем вијеку био љетовалиште которске властеле. Доњи Јадран и Зета су под влашћу Немањића напредовали у привредном и културном смислу. Вијести из тог доба о Захумљанима и њиховом поморству несумњиво се дијелом односе и на Пељешчане.

Котор је у то вријеме био главна лука и први трговачки град у Србији. Био је познат као “краљев двор” и тако исто и као”столни и славни” град, како га назива цар Душан. Немања је утврдио Котор и имао је у њему двор. У њему је живио његов син Вукан. Стеван Првовјенчани је посјећивао Котор, а и најмлађи Немањин син Растко – Свети Сава, када је оснивао Зетску епикскопију на Превлаци код Тивта. Краљица Јелена Анжујска, мајка Драгутина и Милутина, била је нарочито наклоњена Котору и преко ње многи Которани долазе до високог положаја на двору Немањића. Краљ Драгутин је походио Котор, а исто тако и краљ Милутин неколико пута. Стеван Дечански повјерио је которском фрањевцу фра Вити зидање своје задужбине Високих Дечана. Душан је повјерио државну функцију Николи Бући, а затим Павлу Пасквалићу, а његов син Урош имао је два министра финансија(протовестијара). Немањићи уопште нијесу дирали у аутономију града и у његово комунално уређење. Котор је сачувао своју градску управу, кнеза, Велико и Мало вијеће, свој статут, ковницу и свој новац.

Поморска трговина је под Немањићима добила још јачи подстицај. У доба Немањића, Котор је имао своје бродоградитеље, бродоградилишта и бродове. Међутим, подаци о тим бродовима су оскудни и само се у неколико списа помињу. Помиње се и бродоградилиште у Перасту. Много је више података о поморско- трговачким трансакцијама, куповању и продаји бродова, те грађењу бродова. Послије смрти последњег Немањића попустила је централна власт у Србији и са распадом српске државе почело је и осамостаљивање и приморских крајева. Котор и Бока су привремено били под заштитом Угарске, а потом краља Твртка. Постоје подаци да је на Превлаци постојало бродоградилиште у коме су грађени и поправљани и трговачки и ратни бродови. У литератури о бокељском поморству, за цара Душана углавном се везује Котор, али се нађу подаци по којима је бродоградилиште на Превлаци користила и ратна флота цара Душана, поготово његови нови бродови купљени у Венецији. Ту су бродови из флоте цара Душана још више наоружавани и припремани за комбиновану борбу пјешадије и морнарице. Постоје подаци да је неко вријеме на Превлаци био сидрен дио флоте цара Душана.

Треба имати у виду да је некада појам “наоружавање бродова” подразумијевало и снабдијевање бродова посадом. Данчуловина на Брдима до Превлаке је средњовјековни дворац, чија старост није утврђена, али се претпоставља да је стар колико и манастир на Превлаци код Тивта. Предање говори да је цар Душан боравио у овом дворцу и да је за успомену на тај боравак направљен његов лик који је у дворцу Данчуловина био све до почетка Првог свјетског рата, када су га аустроугарски жандарми уклонили. Приликом посјете Превлаци цар Душан је богато подарио манастир и похвалио монахе због гајења пријатељства сa Дубровчанима.

https://svetigora.com/ljetopis-3-decembar-2019/