У данима попразништва Христовог Рођења Црква нас подсјећа на догађаје који су такође у вези са овим великим празником.

Бесједио је о томе на Светој литургији данас у Цркви Св. Николе, након читања Јеванђеља по Матеју (зачало 4 (2,13-23) архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапића.

„У току попразништва и предпразништва великих празника сјећамо се догађаја који су се догодили тог дана. Данас слушамо о догађајима који су се десили по рођењу Исуса Христа, односно како су изгледали први дани у то вријеме када се родио Мали Бог.
Видимо да су одмах морали да бјеже у сусједну земљу, да је цар побио 14.000 невине мале д‌јеце, како би био сигуран да је убио и Христа, кога на крају није убио, али су та дјеца пострадала мученички, ни крива ни дужна“, казао је о. Немања.

Из данашњег Јеванђеља, како је назначио, видимо да ништа није било случајно већ пророковано још у Старом завјету и да се догодило по промислу Божијем, додавши да чињеница, да је побијено толико дјеце, јесте страшна, али када гледамо из наше, људске перспективе.

„Из божанске перспективе, гдје смо ми на земљи да би заслужили Царство небеско, оно вјечно Царство са Богом, онда то има смисла. Данас, 2.000 година послије, славимо их као светитеље. Дакле, душе те дјеце, не само да су спасене, него су и свете, а то и јесте суштина нашега живота“, рекао је о. Немања.

Ова недјеља, подсјетио је, назива се Недјеља Богоотаца.

„Као што смо се у претпразништву Божића сјећали оних отаца који су се прославили својом вјером, данас се сјећамо светитеља који су живјели по Христу, хришћанским животом, прославили се као хришћани, што је нама јако важно како би се угледали на животе тих светитеља и како би ми, гледајући у њих, задобили спасење.
Исто тако је важно, а ево нас у ове дана послије Божића Црква стално подсјећа, да су вјековима и вјековима прије Христа живјели многи људи, да су многи од њих спасени, не на начин како се ми данас спасавамо, како нас је сам Бог учио, него да је Он и за њих смислио начин како ће се спасити, кроз вјеру коју су чували, вјеру у правога Бога. Тако се и у данашњим тропарима и црквеним пјесмама спомиње прије свега цар Давид, али и Јосиф Заручник и његов син, а брат по тијелу Господа Исуса Христа, апостол Јаков, епископ јерусалимски“, казао је о. Немања.

Јосиф се, наставио је, помиње као његов отац, иако Јаков није знао да он то није. Није физички био његов отац. Он је био само заручник Богородици, али је народ мислио да му је он отац и Господ Исус Христос га је поштовао као таквога.
И, исто тако, сјећамо се сина Јосифовог. То је Јаков, који је касније био апостол и проповиједао ријеч Божију.
Тиме се сјећамо да је Господ Исус Христос, ако је имао оца и ако је имао брата, поред тога што је био Бог, био и човјек. Као човјек, као конкретна историјска личност овдје на земљи је пострадао, али и као Бог васкрсао и даровао нам вјечни живот.
То нас подсјећа на то да ми људи, имајући људску природу, имамо и задатак да се обожимо, да се сјединимо са Богом кроз свете тајне које нам даје, прије свега кроз Свету тајну причешћа. Да се сјединимо са Богом, обожимо, и тако заслужимо Царство Божије“, казао је између осталог о. Немања.  

Јеванђеље Матеј, зачало 4 (2,13-23)

13. А кад они отидоше, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: „Устани, узми дете и матер његову, па бежи у Египат, и буди онде док ти не кажем, јер ће Ирод тражити дете да га погуби.” 14. И он уставши, узе дете и матер његову ноћу и отиде у Египат. 15. И би тамо до смрти Иродове — да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: „Из Египта дозвах сина свога.” 16. Тада Ирод, видевши да су га мудраци преварили, разгневи се веома и посла те погуби сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца. 17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи: 18. „Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује децу своју, и неће да се утеши, јер их нема.” 19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту. 20. И рече: „Устани, узми дете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу детета.” 21. А он уставши, узе дете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву. 22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји уместо Ирода, оца свога, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповест, отиде у крајеве галилејске. 23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.