Друга недјеља Свете четрдесетнице посвећена је молитвеном спомену на Светог и богоносног оца Григорија Паламу (Γρηγόριος Παλαμάς), архиепископа солунског и великог богослова и проповједника православног мистичног подвижништва, великог заступника стварности обожења кроз учествовање у самом Богу, у Његовој нетварној благодати. Мисао Светог Григорија потврдила је аутентичност светитељског виђења Бога, о чему је, између осталог, на данашњој Светој литургији у Цркви Светог Николе у которском Старом граду, говорио протојереј Ненад Калем. 

На Литургији је читано Свето Јеванђеље по Марку 2, 1-12, о чудесном исјељењу узетога у Капернауму.

„Прва ствар коју овдје видимо је колико је јака вјера код ових људи који су носили болесника, па кад су видјели да се не могу пробити кроз толику масу да би дошли до Христа, они су се са њим попели на кров куће, открили, и спустили на носилима пред ноге Исусове. А Он видјевши тај подвиг и жртву, а и знајући срца свих, каза: „Не бој се чедо опраштају ти се гријеси твоји“. Овдје закључујемо да је вјера основ свега и веома битан фактор у животу сваког човјека. Друго, Господ нам овдје указује на везу између болести и греховности. Често је болест последица гријеха и грешности човјека, а да би оздравили потребно је да скинемо гријех. Дакле, покајати се, исповиједити“, казао је о. Ненад , додавши да је потребно и да уђемо у дубине поста да се преиспитамо, да размислимо о смислу живота, поведемо рачуна о својој души, да се помолимо да нас Господ  укријепи и подари бистар ум, да правилно разумијемо ријечи Господње.

Примјер како треба живјети и размишљати, истакао је, Црква нам даје кроз Св. Григорија Паламу, који је у свом учењу разликовао Божанску суштину и енергију, јер је Бог по суштини несазнајан, али се Он у својим енергијама открива нама у личности Оваплоћеног Логоса. По његовом учењу, човек је кроз Свету евхаристију уткан у Богопознање, те тако Света литургија све нас просветљује и чини нас достојнима за Богопознање и заједницу са Господом нашим. 

„Усавршивши се у Исусовој молитви, тј. у техници сконцентрисане молитве срца, начину који је постепено прихваћен још од 4. вијека. Такав вид молитве захтијевао је смирење и тишину, па су га назвали мировање или тиховање. На грчком исихија, а тај правац Исихазам“, казао је о. Ненад.

Подсјетио је да је прву половину 14. века обиљежио спор настао око питања могућности виђења таворске нетварне светлости са јеретиком и схоластичарем са Запада Варламом Калабријским који је признавао само Божију суштину и сматрао да је Бог несазнатљив.     

Варлаам је, наиме, у свом учењу истицао да је Бог за људе изван домашаја чулног искуства, јер по њему свако знање о Богу мора бити на посредан начин. Као борац и побједник Православља над Варлаамовим учењем појавио се Свети Григорије Палама који је у својој дубокој богословској формулацији изложио духовни садржај мистичне традиције светогорског монаштва. Ова Паламина богословска формулација садржана је у његовом чувеном дјелу „Тријаде“ у одбрану монаха исихаста. 

„На Сабору у Цариграду 1341. године овај Варлаам је осуђен као јеретик, а Црква сачува вјеру  од још једног удара јеретика. Поучени свим овим, да нас Бог укријепи, подари нам снаге да истрајемо у посту и молитви и што боље се спремимо за славно Васкрсење, амин“, поручио је о. Ненад.

Након Литургије о. Немања Кривокапић је позвао вјерни народ на редовна предавања током Великог поста четвртком у Ризници Српске православне цркве, најавивши да ће 20. марта у 19 часова гостовати о. Гојко Перовић.

(Свето Јеванђеље по Марку 2, 1-12)

И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.
И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се сместе; И казиваше им реч.
И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица.
И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће где он бејаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.
А Исус видевши веру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се греси твоји! А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једнога Бога?
И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?
Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?
Но да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе, рече узетоме:
Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме.
И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: Никада тако што невидесмо.

(Свето Јеванђеље по Марку 2, 1-12)