„Привилегија је имати цркву као што ми имамо цркву Св. Апостола Луке из 12. вијека (1195. г.) из доба Немањића, у којој је највјероватније служио и сам Св. Сава“, казао је архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић.

Обраћајући се присутним у ризници Српске православне цркве Котор јуче на промоцији књиге „Црква Св. апостола Луке у Котору, којој је присуствовао и представник Министарства спољних послова и Генералног конзулата Републике Србије Веселин Радовић, о. Немања је подсјетио да се овај културни догађај приређује у оквиру програма прославе 185 година рада и обстојања Српског пјевачког друштва Јединство (СПД) (1839) Котор.

„Ово је први у низу догађаја у оквиру циклуса прославе 185 година СПД Јединство. У оквиру прославе имаћемо част и радост да међу нама буде и својим присуством нас благослови Патријарх српски г. Порфирије“, казао је о. Немања, рекавши и да је штампање књиге дуго очекивано и најављивано, а да га је планирао и блаженопочивши о. Момо.

Подсјетио је и да је у ризници одржан и научни скуп поводом 800 г. цркве Св. Луке, о чему је издат и зборник.

“Књига која је пред нама, базирана је на подацима са тог научног скупа,  са прелијепим фотографијама које је направио наш Стеван Кордић. Стеван и Љиља радили су са нама и на књизи поводом 50 година од почетка градње цркве  Светог Петра Цетињског, а у плану је и црква Св. Николе”, казао је о. Немања.

По ријечима  проф. Љиљане Чолан штампање књиге су помогли Министарство спољних послова Републике Србије и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, као  да се све дешава у оквиру пројеката Отац Момо.

Како је казала,  у књизи је прво прича о друштвеним приликама у Котору у 12. вијеку када је подизана црква Св. Апостола Луке са ктиторским натписом на каменој плочи изнад улазних врата (ктитор цркве је Мавро Кацафранги).

“Овдје је ријеч о свему ономе што вас може заинтригирати када је у питању грађевина и култ и иконографија Св. Луке у православљу до средине 15. в. па један поглед на фреске Валентина Баћеа и сјећање на римску цркву из тог периода. Такође скрећем пажњу на текст Владике Амфилохија који говори о бенедиктинској и светосавској традицији у приморју”, казала је Чолан истакавши проучавање натписа на средњевјековним фрескама у цркви Св. Луке и у Боки которској .

У послу је коришћен Архив Српске православне црквене општине Котор, а значајан матријал припремио је о. Миливој Бакић.

Чолан је подсјетила на захвалност о. Мому умјетника (Миће Поповића, Младена Србиновића, Петра Омчикуса, Рељића, Мира Главуртића…) који су се противили рушењу Ловћенске капеле, а на подизању цркве Св. Петра Цетинсјког на Прчању (реплика три пута већа у тлоцрту). Поклонили су цртеже изложене у ризници ( о томе објављен и каталог “Удар нађе искру у камену”) .

Говорећи о архитектири цркве истиче да је у великој мјери сачувана онаква каква је била 1195. године.

“Што се тиче типологије градње, которска цркв Св. Луке  је једна у низу једнокуполних цркава које се граде  у западним српским земљама почевши од краја 11. вијека.  Међутим она је слична и једнокуполним цркавмаа у јужној Италији, а поријеко им је у византијској архитектури. Особености класицизма византијске архитектуре тога времена су камене равне фасаде ритмично зидане. Куполни систем цркве Св Луке издваја се својим обликом у једном од чланака Милке Чанак Медић, која сматра да су слични облици били заступљени на катедрали Св. Трипуна у првој половини 12. вијека, тако да се црква Св. Луке негдје сједињава у том просторном ријешењу са неким црквама из Апулије, али и са рашким храмовима, каква је рецимо била Студеница. Остали својствени облици цркве Св. Луке,  као српасти лукови и богато украшени капитоли, воде поријекло iz претходног которског градитељства, тако да ту има доста наглашене спољашности која репрезентује све оно што је у Котору грађено од камена. Ту се свакако у науци мисли и на област која је везана и за Метохију јер се у неким документима и Високи Дечани везују за те просторе”, казала је између осталог Чолан.

Стеван Кордић је казао да црква Св. Луке садржи више слојева.

“Црква је производ средњевјековне медитеранске културе која обухвата и Византију и Запад, нарочито Апулију, одакле су нам долазили главни умјетнички утицаји у времену када је настала црква Св. Луке. Такође је јако битно то што се уочавају и локалне традиције, што опет значи да Котор већ тада није био мјесто које је импортовало традиције и умјетничка искуства из других средина, већ је успијевао да ствара синтезу која ће њему бити својствена. Ова синтеза се даље шири балканским копном, а у овом времену прво у средњевјековну Србију, а онда и даље. Сјетимо се градитеља Високих Дечана, фра Вите Которанина, који је са својим мајсторима градио Високе Дечане. Основано се претпоставља да су живопис радили которски сликари. У то вријеме овд‌је је постојала колонија грчких сликара. Знамо да су сликали и катедрали Св. Трипуна. Још увијек постоји сачуван уговор о том живопису. Можемо сасвим сигурно да претпоставимо да су грчки сликари д‌јеловали на ширем простору него што је то Котор”, казао је Кордић.

Када је ријеч о самој књизи Кордић је рекао да је ријеч о малој монографској форми.

“Настојали смо да фотографски прикажемо прво архитектонске елементе, а такође и елементе спојева које је Љиља навела, као и елементе живописа, икона и фресака. Што се тиче самих фресака, један релативно мали сегмент остао је сачуван - светитељ и двије светитељке. Историчари умјетности још увијек немају јединствено мишљење о којим се светитељима ради. Сасвим је сигурно, по мени, да је једна од светитељки византијска принцеза, или царица, а за остале још увијек је отворена дискусија кога би могли представљати. Сам иконостас представља дијелом рад наше локалне школе -Димитрије Рафаиловић Паскал. У цркви Св. Луке сасвим извјесно имамо д‌јела оснивача ове школе што нам чини посебну част. Такође имамо и бројна д‌јела италокритских мајстора што је показатељ да смо и у каснијем периоду комуницирали са ширим простором Леванта”, казао је између осталог Кордић.

Примјерци књиге подијељени су публици, а промоција је одржана у оквиру програма прославе 185 година рада Српског пјевачког друштва Јединство (1839) Котор.