У организацији Српске православне црквене општине которске и Српског пјевачког друштво „Јединство“ (1839) Котор, у Цркви Светог Николе у Старом граду синоћ је одржана традиционална Светосавска академија на којој је бесједио писац, сценариста и колимниста из Београда г. Владимир Кецмановић.

Том приликом Кецмановић је казао да је чување светосавске душе наш најсветији задатак и да неке ријечи овоземаљска употреба не може да излиже и да их је довољно само изговорити.

„Такве су оне од којих је саздано име Св. Саве, некада Растка Немањића, младића који је племићку одору замијенио монашком ризом и који је, одрекавши се овог свијета у корист Неба, створио и овоземаљску и Небеску Србију, основао Српску Цркву и поставио темеље српске нације, обезбиједивши нашем народу мјесто на земаљској и небеској мапи православних народа.

Таква је ријеч Светосавље која означава српско Православље, са свим што га поистовећује, али и свим што га чини посебним међу другим православним народима.

Такве су и ријечи од којих је саздана Српска Далмација, у којој су, мјерено овоземаљским временом, његови претходници и преци сјеме Светосавља посијали и прије него што је Растко Немањић угледао овај свијет.

Како је то могуће?

Могуће је зато што је овоземаљско вријеме привид, а истина је небеска вјечност која је исто што и трен.

А када смо код трена, сада је тренутак да се изговоре ријечи које творе име још једног великог свеца - онога чије мошти данас, управо као келија у којој је провео добар дио овоземаљског живота спајају овоземаљски трен са небеском вјечношћу – Светог Василија Острошког, слава му и милост.

Пјесник Матија Бећковић каже како је овај светац своју мајку Ану водио кроз живот још и прије него је знала да ће га родити.

Додајмо – водио ју је као што је Свети Сава водио своје претходнике и претке, управо као што води нас. Нас који и данас припадамо светосавској традицији, али и оне који је се одричу, управо као што Острошки Светац зацјељује тијела и спасава душе и једних и других.

Овај скуп је добар повод да се изговоре ријечи од којих је саздана Српска Бока, сестра Српске Далмације, у којој је, посматрано из овоземаљског угла, Светосавље успјело да се одржи боље него у сјеверним дјеловима Јадранског приморја.

Овај скуп је повод да се изговоре ријечи Српски Котор, град који је још у вријеме свечевог овоземаљског живота, иако под политичким утицајем Венеције, био укоријењен у Православљу, град чији житељи ће прихватити Светосавље и чуваће га гроз вјекове.

И, наравно, овај скуп је повод да се изговори име Светог Николе у чијој цркви смо се окупили, име великог светитеља, који, као Свети Сава и Свети Василије, својим овоземаљским и небеским животом, представља једно од чуда кроз које нам се Свевишњи указује.

Веза Котора са Светим Савом, као и са Светим Николом, представља дио значаја ових светитеља, управо као и дио идентитета овог града.

Овај скуп је добра прилика да прећутимо дневнополитичке и вишедневнополитичке теме, као и зло које је вјековима ударало и данас удара на Светосавље.

Довољно је да кажемо како је чување светосавске душе најсветији задатак који себи можемо да поставимо.

Јер, од Светосавља је саздана Острошка капија која нас спаја са Небом“, поручио је Кецмановић.

Члан управе СПД Јединство Петар Букилица рекао је да је академија започела „которском химном“ Светом Сави „О српска млада невина чеда“, нешто старијом од општепознате „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави“.

Како је записано, наставио је Букилица, СПД Јединство је практично од свог оснивања 1839.  сваке године традиционално организовало „академичне забаве“ посвећене Светом  Сави.

Подсјетио је и да су аустријске власти 1870. изричито забраниле јавно организовање Светосавске академије, као реакцију на бокељски устанак претходне године, али је она ипак одржана у просторијама Друштва у патриотском заносу, а континуитет се није прекидао чак ни у тешким временима оптерећеним епидемија разних болести, као што је била и она у новије вријеме, односно у доба ковида 19.

„Ми данас само настављамо традицију коју су започели наши преци и трудимо се да будемо достојни њиховог дјела. Наши преци су започели ову традицију како би очували своје светосавско име, остали на светосавском  путу, али подносећи и велике личне жртве. Често су били прогањани, хапшени, затварани, пребијани… Неки су платили и главом, неки узимали пушке у руке, дизали буне, ишли у ратове, али се нису одрицали свог светосавског пута“, казао је између осталог Букилица, назначивши да је наш задатак данас да очувамо СПД Јединство и да останемо на светосавском путу коју су нам трасирали преци.

Да смо на правом путу, закључио је, најбоља потврда је признање које смо добили на прошлогодишњој академији, којој је по први пут у нашој историји, а подоводом 185 г. СПД Јединство, присуствовао лично Патријарх српски г. Порфирије, заједно са шест архијереја наше Цркве.

Синоћњој академији у пуној цркви присуствовале су и предсједница СО Котор Маја Мршуља и секретарка Секретаријата за културу, спорт и друштвене дјелатности Татјана Кријешторац.

У овкиру програма Светосавске академије наступили су Дјечији и Мјешовити хор и Мандолински оркестар. Дириговали су г-ђа Ивана Кривокапић и мр Михајло Лазаревић. Соло наступ имала је проф. Александра Магуд, у клавирској пратњи били су проф. Ана Михаљевић и проф. Дејан Кривокапић, а о Светом Сави рецитовала је Ирина Булајић. Из подмлатка Јединства биљежимо соло наступе Данице Матановић, Иване Николић и Огњена Николића.

На Савиндан, 27. јануара у 10 часова, служиће се Света литургија са резањем славског колача у Цркви Св. Николе, а за 11,30 часова планиран је дочек Градске музике.

Вечерње и Дјечија академија биће у 16 часова у Цркви Св. Петра Цетињског на Прчању, а у 18 Дјечија академија у Цркви Св. Николе у Котору.

Богат програм прославе Светог Саве у Котору традиоцинално се одржава под мотом Јединства „Да живимо сви у слози, Свети Саво ти помози!“