”Прије свега то је веома значајно одликовање за Сретењски манастир и морам да нагласим да је итекако заслужено, јер то није нешто што је ново, него је то нешто у чему Сретењски манастир учествује већ деценијама уназад, а то је активно укрепљивање прије свега двије помјесне цркве, а онда наравно и народа, православног словенског народа. Оно што је и за мене важно је то што сам и ја малени дио тог мозаика. Веома је лијеп осјећај. Јуче сам била јако поносна када је предсједник Републике Србије нагласио колико је Сретењски манастир учинио за ту везу и да кажем да је за све нас то велико признање и негдје подстрек за студенте који студирају у Москви, а има нас Богу хвала доста, да наставимо да се укрепљујемо духовно у тој светињи великој и да се и ми на тај начин зближавамо међусобно, а кроз Сретењски манастир”, каже за наш портал Мила Церовић, докторанд Московског државног института за међународне односе и замјеник ректора за међународну сарадњу Сретењске духовне академије.

Сретењски манастир је мјесто духовног сабрања многих младих Срба који студирају у Москви. Духовно укријепљени и угријани очинском бригом и љубављу оца Игњатија и остале монашке братије, лакше превазилазе све потешкоће живота у новој средини. Сретењски манастир је неријетко њихов други дом, те како то у свакој заједници бива, труде се да по својим даровима и допринесу љепоти живота ове светиње и обитељи. Наравно, ништа то не би било могуће да се пред њима не отвара широки загрљај Сретењског манастира, у којем им је, како каже наша саговорница ”могуће прославити своју крсну славу и имати свој, српски код”.

”С обзиром на то да је отац Игњатије изузетан познавалац српске духовне мисли и српске културе, он се ипак труди да све те, за нас Србе, велике датуме обиљежи са нама. Ту су и наше славе. Он зна да је нама важно да ми тај колач донесемо у цркву да се освешта и да се кроз сабрање обиљежи, да тако кажем тај српски код. Наравно, Свети Сава ту заузима једну од централних улогу. Центар наших сабрања су свете Литургије. У Сретењском манастиру се обично служе поноћне Литургије, што нама због мноштва дневних активности веома одговара, зато што је вече или ноћ вријеме када сви можемо да стигнемо на службу, а опет није ни прекасно, тако да ујутру сви поново можемо да стигнемо на наша даља задужења и радне обавезе. Сабирамо се и разним другим поводима. Имамо наше мини академије, а оно што морам да нагласим и што је за мене јако важно је тај мини ансамбл који смо формирали тамо у претходне двије-три године, од студената који студирају у Москви. Ту су и оперски пјевачи и други музичари, свирачи, све изузетни умјетници, и ми се тако понекад саберемо и одемо у неку болницу, војну болницу или дјечију болницу и тамо наступимо. То буде прилика да представимо нашу културу, нашу музику, а пјевамо углавном косовске пјесме и публика буде баш одушевљена, јер то није нешто са чим се често сусрећу”.

Веома значајна дјелатност Сретењског манастира је издаваштво. У трудољубивом уткивању писане ријечи у душе жедне примјера светог живота, што је слика православног духовног издаваштва, али и неуморног трагања за оним шта је то данашњем православном руском човјеку потребно за читање, нашли су се преводи многих књига писаних на српском језику, а прије свега оних које потписују Свети Владика Николај и Преподобни Јустин Ћелијски. Поред тога, дио издаваштва Сретењског манастира је посвећен преводу руских књига на српски језик.

”Жао ми је што нисам ту лично са вама, да вам поклоним наше најновије издање, то је књига – Свете српске жене, на српском језику. Она је у оригиналу на руском језику, али смо је ми превели прошле године, мало смо је уредили и издали је у Сретењском манастиру на српском језику. Ето, то је једна од књига којом се тренутно издаваштво бави. Наравно, поред таквих књига које су ауторске, а углавном их отац Игњатије пише, ту су и књиге наших великих светитеља, прије свега књиге Владике Николаја Велимировића. Морам да кажем да он има веома велику улогу чак и у стваралаштву Русије, иако је наравно био Србин. Не бисте вјеровали колико је заступљен у библиотекама широм Русије. Не само у црквеним библиотекама и књижарама, већ и у свјетовним. Изузетно је цијењен. Мислим да су готово сва његова дјела преведена на руски и он је веома читан у Русији. Водећи се тиме и ми смо припремили за штампу Сабрана дјела Светог Владике Николаја, на руском наравно. Ту су и дјела Преподобног Јустина Поповића, а следећа књига чији излазак из штампе се ускоро очекује је ”Недокучива Русија” Владике Мардарија Ускоковића. То ће бити мало другачије издање, али оно што је важно је да покажемо колико су заправо Срби записали о Русији и колико је то за Србе важна тема. Ту су наравно и савремени аутори, као што је Љиљана Хабјановић Ђуровић”.

Оно што представља још један лијеп благослов за наше младе у Москви је и то што у Сретењском манастиру могу лакше да се упознају и зближе са младим Русима. То је и прилика да размијене размишљања на многе теме и интересовања, те једни друге духовно и културно обогате.

”Менталитетски се прилично разликујемо од Руса, али наравно све је то у позитивном смислу и допуњујемо се, што је и љепота православних народа. Кад отац Игњатије служи Литургију на црквенословенском, а ми наравно одговарамо српским напјевима, онда то Русе јако заинтересује да чују. Заинтересују их и наша размишљања на разне теме. Многи знају Митрополита Јоаникија. Он је недавно и долазио у Сретењски манастир. Разговарао је са студентима теологије који сад уче на Богословској Сретењској академији у Москви. Све нас то јако повезује и веома је лијепо видјети да млади из Русије желе да продру у срж и дубље упознају српски народ али и да сазнају о везама Срба и Руса”, закључује Церовић.

О. Б.

фотографије: flickr Sretensky Monastery