На данашњој Светој литургији у Цркви Светога Николе у Старом граду читано је Јеванђеље о Страшном Суду (другом доласку Господњем) (Матеј 25, 31-46; Зач. 106).

Бесједу је произнио архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј-ставрфор Немања Кривокапић, казавши на почетку да је тема коју нам Црква препоручује седам дана прије Часнога поста, она о Страшноме суду и другом Христовом доласку, односно оно о чему би један хришћанин требало свакодневно да размишља.

„Први Христов долазак је био ради спасења нас људи а други, који ће се извјесно и догодити, будући да га сам Христос најављује, биће коначни суд. Када ће бити тај суд, данас, сјутра, за хиљаду година,  није тема нас хришћана. Не зна се када ће бити, а све како би сваког дана били спремни и припремљени за тај други долазак“, каже о. Немања, додајући да је важно да ће се све то догодити управо јер је сам Бог тако рекао и да о треба да размишљамо о ономе што ћемо одговорити на Страшном суду.

Суд ће бити страшан онима који нису спремни да дају добар одговор, али правим хришћанима то није, већ представља сусрет са Господом у Царству Божијем.

„Цијело Свето писмо испуњено је исчекивањем тога догађаја. Како се завршава последња реченица Библије, Светог писма? „Да Господе дођи“. Тако православни хришћанин размишља. Чека једва да дође Господ. Оно о чему ми треба да размишљамо јесте што ћемо рећи на Суду, каква дјела ћемо показати, а како би чули оне ријечи из данашњег Јеванђеља „Ходите благословени , примите Царство које вам је припремљено“. Те ријечи треба да су нам стално у глави да нам буду звијезда водиља. Не дај Боже да нам Онај који нас је створио каже оне друге ријечи: „Идите од мене проклети“, наставља о. Немања.

Истиче и да нас о ономе што треба да радимо уче Јеванђеља, која говоре о правој вјери, онаквој какву нам је Црква оставила.

„Онако како је Свети Петар исповиједио „Ти си Христос Син Бога Живога“, па га је Христос похвалио јер је правилно исповиједио вјеру на којој ће изградити Цркву. Из Јеванђеља учимо да се молимо, да се кајемо, а из многих да треба да се причешћујемо, да је Христос, Онај Бог који нас је створио, сам рекао, „узмите, једите ово је тијело моје, пијте из ње ово је крв моја“, казао је о. Немања.

Истиче да нас данашње Јеванђеље учи какав треба да је наш однос према другим људима, а самим тим и наш однос према Богу.

„Двије највеће заповијести „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и Љуби ближњега свога“, мјерило су нашега живота овдје на земљи“, каже о. Немања и појашњава да љубав према Богу показујемо односом према ближњима, према онима који су поред  нас, а ближњи јес ваки човјек.

„Каже Господ „Кад учинисте једноме од малих мојих мени учинисте“. Значи, Бог се идентификује са нама људима. Не каже „јесте ли били добри према мени па ћу и ја према вама“, већ  „кад учиниш човјеку, мени си учинио“. Бог од нас тражи заједницу са другим људима. Нема индидвидуалног спасења кроз, бићу добар, читаћу молитве… Не, Бог тражи конкретан однос између нас. Тражи заједничку молитву“, рекао је о.Немања, подсјетивши и на значај доласка у Цркву и на ријечи Божије „Када је двоје или троје у Моје име, ја сам међу њима“.

Додаје и да ријеч Црква, Еклисија, значи зајединца, а Литургија заједничко дјело.

„Свештеник служи, ђакон помаже, хор пјева, ви сви одговарате, молите се. То је Литургија, заједничко дјело и  оно што Бог хоће. Однос између нас људи. На тај начин се пројављује она љубав која је неопходна према Богу, кроз заједницу са другим људима и то је оно што нас учи данашње Јеванђеље, о чему ми треба да размишљамо да би задобили спасење, амин“, рекао је о. Немања.

Матеј 25, 31-46; Зач. 106 - Јеванђеље о Страшном Суду (другом доласку Господњем)

31. А када дође Син Човјечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сјести на пријесто славе своје. 32. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. 33. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са лијеве. 34. Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета. 35. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; 36. Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. 37. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? 38. Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо? 39. Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти? 40. И одговарајући Цар, рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте. 41. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. 42. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме; 43. Странац бијах, и не примисте ме; наг бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не посјетисте ме. 44. Тад ће му одговорити и они говорећи: Господе, када те видјесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти? 45. Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте. 46. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.