У сарадњи Епархије далматинске и Етнографског института Српске академије науке и уметности, уз подршку Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама, од 1. до 4. октобра 2024. године у Шибенику и манастиру Крки одржан је међународни научни скуп „Медитерански пејзаж, идентитет и живот народа Далмације“.

Идеја скупа је успостављање научне сарадње међу домаћим и страним стручњацима различитих научних дисциплина, који су покушали да на нови, свеобухватнији начин проговоре о неисцрпној теми Медитерана као колевке цивилизације, његовој лепоти, културном и историјском и геолошком значају, који је у многим аспектима живота кроз читаву историју повезивао како европске тако и прекоокеанске народе.

У поздравној речи, са посебним надахнућем, Митрополит далматински Никодим је донео лични доживљај медитеранског пејзажа: „Опростићете ми што ћу, на мени својствен начин, дати и свој лични печат, тј. доживљај Медитерана који живим пуним плућима скоро па читав свој живот. Медитеран кога ја памтим од малих ногу је увек био један простор радости и весеља, често груб и оштар, наизглед бодљикав као драча, али у дубини веома живописан, леп и мекан и префињен, и то у свим својим апсурдним крајностима којих је препун. Није без разлога и театар апсурда настао на  медитеранској сцени. А Медитеран је препун апсурда“.

У пленарном предавању „Медитеран: дух и време“, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић је, између осталог, рекао: „На скупове ове врсте увек долазимо пуне душе и срца.  Медитерански дух једно је од наших исходишта. Сваки његов помен позива нас на путовање према стварном или домаштаном месту порекла. Као да су нам душа и тело умножени, налик на расуте списе настале на овом светом тлу. Посебно оне везане за културу и митове, за обичаје, за светиње и светковине, за саге и спознају сопственог порекла која има своју интимну причу. Покадшто и песму која је узбудљива пре свега као реч неког још увек задиханог сведока. Значајнија је ипак чињеница да је и одавно минули свет, захваљујући јединственој евокацији у текстовима насталим на српском Медитерану, добио значај модела, а тиме и мисаону и емотивну актуелност за каснија времена. То су моменти које би наше анализе на овом међународном научном скупу пре свега морале следити, чувајући се поједностављења и механичких каузалних односа. А то се онда очитује на много начина – узнесеношћу, али и неусиљеношћу, скромношћу и невидљивом комуникативношћу, везаношћу најзад, за матицу, простор у којем се овдашњи духовници, писци и мислиоци нису родили, али су са њим сазревали“.

Организатори скупа водили су се мултидисциплинарним приступом како би допринели проширењу сазнања о Медитерану и Далмацији, њеним људима, народима, културном наслеђу и пределима, као и да створе услове за даља истраживања. Тематски оквир скупа обухватао је широк дијапазон области и дисциплина, међу којима су: историја, географија, демографија и питање миграција, културно и уметничко наслеђе (археологија, сакрална архитектура, народна култура), теологија, књижевност, пољопривреда (маслинарство, сточарство, рибарство), туризам. Учесници скупа оценили су да је научни скуп објединио стручњаке  различитих области који утврдили темеље сарадње, континуитета и динамике сусретања и отвореног и широког приступа у разумевању живота и стваралаштва људи које називамо Медитеранцима.

Извор: СПЦ