Na praznik Blagovesti i Krstopoklonu nedelju, Njegova svetost Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril služio je 7. aprila 2024. godine arhijerejsku Liturgiju Svetog Vasilija Velikog u Blagoveštenskom sabornom hramu Moskovskog Kremlja. 

Njegova svetost je na ovaj dan proslavio 55 godina sveštenstva. Pre tačno 55 godina, 7. aprila 1969. godine, na praznik Blagovesti Presvete Bogorodice, za đakona je rukopoložen monah Kiril (Gundjajev), tada student Lenjingradske bogoslovske akademije.

Njegovoj svetosti na Liturgiji sasluživali su: mitropoliti Grigorije, upravnik poslova Moskovske patrijaršije, prvi vikar Patrijarha moskovskog i cele Rusije za Moskvu, Antonije volokolamski, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije; Nikandr narofominski, predsednik finansijsko-ekonomske uprave Moskovske patrijaršije; arhiepiskopi odincovski i krasnogorski Toma, načelnik Administrativnog sekretarijata Moskovske patrijaršije, rektor Bogojavljenske katedrale u Moskvi, Savva zelenogradski, zamenik upravnika poslova Moskovske patrijaršije; episkop ramenski Aleksije, lični sekretar Njegove svetosti Patrijarha Kirila; protoprezviter Vladimir Divakov, sekretar Patrijarha moskovskog i cele Rusije za Moskvu; iguman Joan (Ludiščov), iguman  Sretenskog stavropigijalnog manastira u Moskvi, v.d. rektor  Sretenske bogoslovske akademije; protojerej Vjačeslav Šestakov, nastojatelj hramova Patrijaršijskog metohija u Zarjadju u Moskvi; jeromonah Jelisej (Menailov), nastojatelj Novospaskog stavropigijalnog manastira u Moskvi; mitropolitsko sveštenstvo.

Na posebnoj litiji uznesene su molitve za Njegovu svetost Patrijarha Kirila, koji se potom obratio vernicima predstojateljskom rečju:

„Iskreno vam svima zahvaljujem što ste se molili za mene, što smo danas zajedno odslužili Liturgiju. I osetio sam da se danas za mene ne moli samo pobožno stado pod svodovima ove crkve, nego i mnogi, mnogi u našoj Crkvi. Uostalom, saborna molitva za Patrijarha nije izražena samo u statutarnom pomenu na svakoj službi – znam da ovom statutarnom pomenu ljudi pridodaju i srdačan uzdah Gospodu za pomoć Patrijarhu u nošenju krsta.

Pre 55 godina – dobro se sećam tog dana – služena je služba u Trojičkom sabornom hramu Aleksandro-Nevske lavre. Čekajući đakonsku hirotoniju, ja sam, očekivano, stao ispred ikonostasa sa sasudom za arhijerejski abdest i odjednom čuo prokimen: Propovedajte dan u dan spasenje Boga našega . I neka sila me prosto probola. Rekao sam sebi: ovo treba da bude simbol tvog života, ovo treba da bude znak tvoga života –  da iz dana u dan propovedaš spasenje Boga našeg .

A Gospod je tako napredovao, da je na svim onim mestima gde me je jerarhija, po promislu Božijem, upućivala, bilo to lenjingradske bogoslovske škole, Smolenska eparhija, zatim odgovorna služba predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze, a zatim Patrijaršijsko služenje – za sve ovo vreme sam osetio Božiju pomoć. Osećao sam da mi Gospod pomaže da evangelizujem. I to ne samo tokom crkvenih beseda, već i kada nastojim da u sve činove koje Patrijarh mora da izvrši, uključim Jevanđelje, jer su samo tada ispunjeni spasonosnim sadržajem. Čak i administrativna, ekonomska, disciplinska i mnoga druga pitanja dobijaju spasonosni značaj za ljude i za samog Patrijarha upravo kada su ispunjena silom blagodati Božije. Ovim rečima –  Propovedajte spasenje Boga našeg iz dana u dan  – živim do današnjeg dana.

Izvor: Ruska patrijaršija