Ispred crkve Svetog Jeremije u Goraždevcu je služen parastos Ivanu Jovoviću i Panti Dakiću, deci koja su pre dvadeset i jednu godinu stradala na Bistrici.

Parastos je služio Visokopreosvećeni Mitropolit raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje paroha goraždevačkog Nenada Našpalića, paroha osojanskog Dalibora Kojića i monaha manastira Visoki Dečani. – Dvadeset jednu godinu nakon ubistva Panta Dakića (12) i Ivana Jovovića (19) počinioci ovog zločina još uvek nisu pronađeni. Danas smo se ovde sabrali da molitvama učinimo pomen na njih i da se Gospodu pomolimo za njih i njihove nevine duše. Dvadeset i jedna godina, braćo i sestre, od kako se ovde u ovom selu na reci Bistrici desio nemili događaj i kada su oni koji su pred Bogom najčistiji, a to su deca, postradali. Ivan i Panto i drugi koji su bili ranjeni. Danas smo se ovde sabrali svi zajedno da molitvama učinimo spomen, parastos na njih. Da se Gospodu pomolimo za njih, nevine duše, za njih koji su prineseni na žrtvu kao mladi i čisti jaganjci. Za njih koji su zalog za sve nas koji smo opredeljeni da živimo na ovim prostorima, na našem stradalom Kosovu i Metohiji i u ovom selu – besedio je vladika Teodosije i naglasio:

– Koliko god je nama teško da se rastanemo od naših najmilijh, imamo utehu da su oni sada na nekom lepšem mestu sa anđelima, svetima, mučenicima i devicama. Gospod naš je iz prevelike ljubavi prineo sebe na žrtvu radi roda ljudskog i radi našeg spasenja. Sledujući njegov primer i prvomučenik arhiđakon Stefan i mnogi mučenici i mučenice u crkvi Božjoj svesno su sebe prineli na žrtvu radi istine i pravde Božje. Gospodu je ugodna takva žrtva, Gospodu je ugodna žrtva onih koji nevino stradaju jer nam je Gospod pripremio nešto bolje od ovozemaljskog života, ali je rekao da Njegovo carstvo nije od ovog sveta. Rekao je: Ako su mene gonili i vas će goniti. Isto tako je i rekao da onima koji Njemu ugode u istini i pravdi, a naročito oni koji nevino postradaju radi Njegovog imena, radi časnog krsta, radi istine, da će oni naslediti carstvo nebesko i život večni. Ono što oko nije videlo i uho nije čulo, to je Gospod pripremio onima koji Ga ljube. Zato koliko je nama teško da se rastanemo od naših najmilijih toliko imamo utehu i nadu u Gospodu da su oni sada na mnogo lepšem mestu sa anđelima, sa svetima, sa mučenicima, devicama, a njihov broj je toliki da ne možemo zamisliti koliko je u istoriji čovečanstva ljudi, a naročito dece nevino stradalih.

– Iako ne možemo da čujemo i vidimo Ivana i Panta, ipak osećamo njihovo prisustvo i molitveno komuniciramo sa njima. Rekao bih da smo mi blagosloven narod Božji kada i u ovo vreme možemo Gospodu da prinesemo ono što je najlepše i najčistije-nevine žrtve. Svaki hrišćanin koji nije spreman na žrtvu iz ljubavi Hristove verujući u život večni, on nije dobar hrišćanin. Mi danas koji se opredeljujemo da živimo ovde svesni smo toga da to što se opredeljujemo da ostanemo ovde ima svoju cenu i spremni smo da platimo tu cenu. Braćo i sestre, ta naša žrtva, to naše opredeljenje ima i svoju platu. Ta plata nije u srebru i zlatu, to je ono što je Gospod unapred od stvaranja sveta odredio za one nevine, čiste, naročito za mučenike koje će on nastaniti u raju. Zato je to naša uteha i nada i za Ivana i za Pantu i za mnogo drugih koji su postradali, posebno za decu ne samo na Kosovu i Metohiji nego i širom sveta deca i dan danas stradaju. Naše je da sada, kada više ne možemo da ih vidimo i čujemo da molitveno komuniciramo sa njima. To je ono što naša duša oseća, njihovo prisustvo, to nam je ostalo. Kao što i očima vidimo tako i drugim čulima osećamo prisustvo svih nas ovde. Neka bi Gospod njima podario rajsko naselje, mir, utehu, radost sa svima pravednicima i svetima, a nama ovde Gospod da podari istrajnosti, vere, strpljenja da možemo ostati na putu Božjem. Koliko volimo da smo ovde svi zajedno u ovom zemaljskom životu još je vrednije da budemo zajedno u neprolaznom životu, carstvu nebeskom. Zato gledamo da živimo tako da ugodimo Gospodu, rekao je mitropolit Teodosije o podsetio prisutne da uskoro počinje Bogorodičin post i pozvao sve prisutne vernike da poste:

– Sad smo na pragu Bogorodičinog posta. Ko je god hrišćanin i veruje u Gospoda našega i ko traži zaštitu Bogorodice postiće ovaj post. Post je ograda, brana koja nas čuva i u ovom životu a i to je naš zalog za drugi život. Danas smo se sabrali da ovde pored ovog drevnog hrama Svetog Jeremije koji je takođe mnogo postradao za istinu Božju i pravu, molitveno smo se setili naše dece, postradalih i Gospodu prineli ono što najviše možemo. To je pesma, molitva za postradale Ivana i Pantu i za sve nevino postradale. Da im Gospod podari večni život i carstvo nebesko.

Izvor: Radio Goraždevac, Eparhija raško-prizrenska

The anniversary of the suffering of children in Goraždevac