Prvi beše đakon a drugi čtec crkve u Solunu; prvi ukrašen staračkom sedinom a drugi mladićskom celomudrenošću. U vreme Dioklecijanove hajke na hrišćane ova dvojica budu pozvati na sud. S radošću oni se odazvaše, i držeći jedan drugog za ruku iđahu vičući: „mi smo hrišćani!” Svi saveti sudije, da se odreku Hrista i poklone idolima ostaše uzaludni. Posle dužeg tamnovanja i gladovanja biše osuđeni na smrt, i to potopljenjem u more. Tada im vezaše ruke naopako i obesiše im po jedan težak kamen o vrat i povedoše da ih potope. Kada prvo htedoše gurnuti Agatopoda u dubinu, on uzviknu: „evo drugim krštenjem peremo se od svih greha naših i odlazimo čisti Hristu Isusu!” — Njihova potopljena tela more uskoro izbaci na obalu, i hrišćani ih česno sahrane. Sv. Teodul se javi svojim poznanicima, kao angel svetao, u belom odelu, i naredi im, da sve njegovo zaostalo imanje razdele siromasima. Ovi divni Hristovi vojnici česno postradaše u vreme cara Dioklecijana i solunskog kneza Faustina, 303 godine.

 Prepodobni Marko Tračeski. Vaskršnji post.