Brat Vasilija Velikog. Kada mu, kao svešteniku, umre žena, blažena Teozva, posvećen je za episkopa u Nisi. Karakterišu ga kako ogromno svetsko znanje, tako i duhovni opit. Učestvovao je na II Vaseljenskom Saboru. Važi mišljenje da je on sastavio drugi deo Simvola Vere. Bio je veliki besednik, tumač Svetog Pisma i bogoslov. Zbog svog poraza na Saboru, poklonici Arijeve jeresi, u vreme cara Valenta, svoga jednomišljenika, posebno su se na njega bili ustremili, kao na svog strašnog protivnika. Zbacili su ga sa episkopskog trona i prognali. Osam godina je proveo u izgnanstvu, trpeći veliku bedu i poniženje. Upokojio se u dubokoj starosti, krajem IV veka. Kroz sve vekove je ostao veliko svetilo Crkve.

Prepodobni Dometijan Mitilinski. Prepodobni Amon. Sveti Markijan.