Sa ostr­va Hi­os. Još od ma­le­na je pro­vo­dio da­ne i no­ći u po­stu i mo­li­tvi. U vre­me ca­ra De­ki­ja, na si­lu su ga uze­li u voj­sku. Ka­da su sa­zna­li da je hri­šća­nin, iz­ve­li su ga pred voj­vo­du ko­ji ga je sa­ve­to­vao da se od­rek­ne Hri­sta i pri­ne­se žr­tvu ido­li­ma. Ka­da on to od­luč­no od­bi, voj­vo­da na­re­di da ga bi­ju vo­lov­skim ži­la­ma. Po­tom su mu od­se­kli je­zik. Ali i bez je­zi­ka, Du­hom Bo­ži­jim, Isi­dor is­po­ve­da­še Hri­sta. Voj­vo­du ubr­zo pri­sti­že Bo­ži­ja ka­zna – na­jed­nom je za­ne­meo. Ne mo­gav­ši da go­vo­ri, voj­vo­da da­de znak voj­ni­ci­ma da po­se­ku Isi­do­ra, što ovo­ga ob­ra­do­va i ra­do­stan ode na gu­bi­li­šte. Gla­vu su mu od­se­kli 251. go­di­ne. Te­lo mu je sa­hra­nio nje­gov drug Amo­ni­je, ko­ji zbog to­ga i sam po­stra­da.

Prepodobni Serapion Sindonit. Sveti mučenik Maksim. Blaženi Isidor Jurodivi.