Rođen u Samosatu, u Siriji. U mladosti je stekao široko obrazovanje. Razdao je imanje siromasima i izdržavao se sastavljanjem poučnih dela. Prema jevrejskom tekstu, ispravio je mnoga mesta u Svetom pismu koja su jeretici iskrivili. Rukopoložen je za prezvitera u Antiohiji. U vreme gonjenja hrišćana pod Maksimijanom, prošpija ga jeretički sveštenik Pankratije. Tada su dva dečaka, koji nisu hteli da jedu od idolskih žrtava, bacili u vrelo kupatilo, gde su izdahnuli, a Lukijanova učenica devica Pelagija se pred razvratnicima bacila sa krova. Lukijana su doveli u Nikomidiju, pred cara. Usput je obratio Hristu 40 vojnika. Svi su mučenički skončali. Sveti Lukijan predade dušu Bogu u tamnici, 311. godine.

Prepodobni Jevtimije Novi.