Po smrti svojih bogatih roditelja, Antonije podeli nasleđeno imanje sa maloletnom sestrom i zbrinu je kod rođaka. Svoj deo imanja razdade siromasima i posveti se podvižničkom životu. Prvo se podvizavao u blizini svog sela, a kasnije se udalji u pustinju, na obali Crvenog Mora, gde je, u molitvi, razmišljanju i sozercanju, kao zatvornik proveo dvadeset godina. Njegova slava se pronela nadaleko, i oko njega se sabere mnoštvo učenika. Upokojio se u sto petoj godini života, 335. godine, ostavivši čitavu vojsku učenika i onih koji su ga podražavali. Iako nije bio obrazovan, bio je savetnik u učitelj najučenijim ljudima tog vremena. Koliko savršenstvo čovek može dostići na zemlji, dostigao ga je Sveti Antonije.

Sveti car Teodosije Veliki. Sveti mučenik Georgije Novi, Janjinski.