Trećeg dana kanonske posete Eparhiji kanadskoj, 6. oktobra 2024. godine, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je služio svetu Liturgiju u crkvi Svetog Save u Torontu.

U glavnom gradu kanadske provincije Ontario, smeštenom na obali istoimenog jezera u tzv. Zlatnoj potkovici, najnaseljenijoj kanadskoj oblasti, u gradu simvolu kosmopolitizma i multikulturalnosti u kom se govori na preko sto pedeset jezika i koji svake godine primi preko sto hiljada imigranata iz celog sveta, živi i razvija se, pod okriljem svoje Majke Crkve, i znamenita i sve uticajnija srpska zajednica.

Prvi Srbi u Toronto stižu početkom prošlog veka. Ostalo je zabeleženo da je četrdesetih godina dvadesetog veka malobrojna srpska zajednica svoj boravak u najvećem kanadskom gradu smatrala privremenim sanjajući skori povratak u voljenu Otadžbinu. Međutim, Drugi svetski rat je pokvario njihov plan, pa 1948. godine, zajedno sa izbeglim sunarodnicima, članovi Društva srpskog narodnog saveza Plavi Jadran, Ogranka Karađorđe Srpske narodne odbrane i Kola srpski sestara Kraljica Aleksandra osnivaju Društvo za podizanje Srpskog doma i crkve u Torontu, čiji je pokrovitelj bio kralj Petar Drugi lično.

Srpski dom je otvoren na Savindan 1954. godine, prva sveta Liturgija u njemu je služena na Vaskrs, a 3. septembra zdanje je osvetio Sveti vladika Nikolaj Velimirović. Sledeće godine, 22. maja, na uglu ulica Džerard i River osvećena je i crkva Svetog Save, koja dostojanstvenom skromnošću i nenametljivom lepotom predstavlja pravu sliku i priliku svojih parohijana, pristiglih u daleku i blagoslovenu zemlju najčešće u potrazi za mirom i hlebom nasušnim. Pod okriljem crkve posvećene prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju, srpska mladež pohađa Školu srpskog jezika i veronauke, poje Gospodu u crkvenom horu Kir Stefan Srbin i čuva običaje i kulturu svojih predaka u Folklornom društvu Stražilovo.

U nedeljno jutro, 6. oktobra 2024. godine, sa željom da budu svedoci i sudeonici istorijske posete Svetejšeg Patrijarha srpskog g. Porfirija, mnogobrojni blagočestivi parohijani su se sabrali u Svetosavskom hramu radosno dočekujući svog duhovnog oca i otačastvene arhijereje.

– Braćo i sestre, važno je da to znamo, ne postoji ništa drugo što ima toliku snagu, toliku svežinu i takav domet kao što je vera. Nema ni jednog čoveka bez vere, svaki veruje u nešto, a mi, progledavši molitvama i trudom Svetog Save, verujemo u Hrista i Hristom gledamo. Zato je, braćo i sestre, pravoslavna vera ono što nas je kroz vekove oblikovalo, gradilo i izgradilo. Sve što jesmo – jesmo pravoslavnom verom. I ne samo to, nego smo kroz vekove, kroz Scile i Haribde, kroz iskušenja razna, kroz razne nepogode, nevolje, nesreće i razne pogibije, prolazili i opstali. Znajte da istinsko zdravlje i istinsku snagu, hrabrost i spremnost da se hvatamo u koštac sa izazovima i iskušenjima koje nam život donosi možemo imati samo ako imamo spoznaju sebe, ako znamo ko smo i odakle smo, ako smo svesni svog duhovnog identiteta najpre. Važno je zato, braćo i sestre, da imamo veru pravoslavnu. To je punoća i savršenstvo otkrivenja Božjeg – poručio je patrijarh Porfirije u očinskoj pouci sabranim čedima i naglasio:

– Važno je da čuvamo Crkvu svoju. Nema većeg promašaja i nema većeg pada od odvajanja sebe od Tela Hristovog, od zajednice vernih. Crkva je lađa spasenja. U Njoj vlada blagodat Božja i ljubav Hristova. Dakle, da čitavim svojim bićem volimo Boga i bližnjega svoga kao samoga sebe. Čitav zakon i proroci stoje na tom temelju, na temelju ljubavi, a te dve ljubavi su zapravo jedna te ista ljubav, jer onda kada volimo Boga volimo i bližnje svoje. Veli jevanđelist Jovan: Ako volimo Boga, logično je da volimo jedni druge. Kako možemo voleti Boga kojeg ne vidimo, a ne volimo onoga koga je On stvorio, brata svoga koji je pored nas. Sa druge strane, naša međusobna ljubav jeste potvrda i pokazatelj da volimo Boga, da verujemo u Boga i da verujemo u Njega prepuštajući se Njegovoj ljubavi, da imamo poverenje u Njega, jer On sve trpi i sve prašta.

Besedu patrijarha Porfirija u celosti možete pročitati OVDE.

Na toržestvenoj svetoj Liturgiji, Njegovoj Svetosti Patrijarhu su sasluživali visokopreosvećena gospoda mitropoliti srednjezapadnoamerički Longin i kanadski Mitrofan i preosvećena gospoda episkopi vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički Irinej, vikarni jenopoljski Nikon i umirovljeni kanadski Georgije.

Besedu, koju je tokom svečanog banketa održao patrijarh Porfirije, možete pročitati OVDE.

Izvor: SPC