Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je prisustvovao 8. juna 2024. godine zajedničkoj sednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, na kojoj je usvojen nacrt Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, i tom prilikom poručio:

– Uvaženi gospodine predsedniče Republike Srbije, uvaženi gospodine predsedniče Republike Srpske, braćo arhijereji, svi po redu i časti, ja neću govoriti mnogo, jer sve što sam imao da kažem rekao sam već u Hramu Svetog Save posle molitve koja je bila početak ovog sabora, što je jedino prirodno i normalno ako hoćemo da sabor bude zaista sabor, a ovo jeste sabor našeg srpskog naroda.

Svaki narod ima svoj pečat, svoju posebnost, tj. svoj identitet, a identitet je duhovna kategorija. U zavisnosti od toga koji je duhovni identitet, što će reći kakav je i koji koren, zavisiće i sve ostalo i svaka druga vrsta identiteta. Duhovni identitet srpskog naroda do danas je zapečaćen Hristom, pravoslavnom verom, Jevanđeljem Hristovim i, kako to danas često govorimo, jevanđeljskim vrednostima. U tome je naš narod jedan i jedinstven i prostorno i dijahrono. Stoga onome što su moji predhodnici govorili, a naročito predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić podvlačeći fundamentalni značaj ekonomije, bez koje nema sigurnosti i nema bezbednosti, ja bih dodao i još jedan jednako važan faktor, a to je  duhovni identitet. Veoma je važno da budemo ono što jesmo, jer može biti da možemo da obezbedimo sve spoljašnje, ali ako nas nema onda je to prazna orahova ljuska. U tom smislu, ne samo kao i svaki drugi narod, imamo pravo da se sabiramo, da saborujemo i da svedočimo ko smo i šta smo, da svedočimo svoj identitet, nego imamo i obavezu da to činimo ako hoćemo da nas ima i da nas bude.

Kao što sam rekao u hramu, sabiramo se ne protiv bilo koga, i nikada se nismo sabirali protiv nekog, nego se sabiramo za; da budemo ono što jesmo; da bismo darove koje smo dobili od Boga umnožili u slavu Njegovu; da bismo bez straha i bez kompleksa, znajući ko smo i šta smo, stupali u kreativan i plodotvoran dijalog sa svima koji su oko nas i koji su sa nama, kako bismo onda bili sposobni da njih sobom, umnoživši ono što je naše, obogaćujemo, kao i da, naravno uvek otvoreni, obogaćujemo sebe njima. Sabiramo se da bismo podržavajući jedni druge bili bolji sebi, bili bolji među sobom, bili bolji i drugima koji su pozvani da budu naši bližnji, za koje smo i mi pozvani da ih vidimo kao bližnje, jednom rečju, da bismo bili bolji Bogu.

Sabiramo se na molitvi. Sabor počinjemo molitvom da bismo bili jedno u vrlini, u dobru, u spremnosti da razumemo jedni druge međusobno, da možemo da prihvatimo jedni druge i onda kada imamo različite stavove po određenim pitanjima i temama; sabiramo se da bismo razumeli da smo potrebni i neophodni jedni drugima. Zato se molim Bogu da i ovaj naš sabor, kao i svaki sabor koji ima za cilj dobro, uvek bude Bogom blagosloven. Hvala.

Izvor: SPC