Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je 24. marta 2024. godine na Trgu topličkih junaka u Prokuplju pomen postradalima u NATO agresiji. U nastavku donosimo besedu Njegove Svetosti Patrijarha:

Uvaženi gospodine Predsedniče Republike Srbije, uvaženi gospodine Predsedniče Republike Srpske, Vaše Preosveštenstvo, Preuzvišeni Nadbiskupe, uvaženi gospodine Muftijo, svi po činu i redu, braćo i sestre, dragi Topličani,

U ovaj, za srpski Svetosavski narod, zavetni dan i čas sabrali smo se da molitvom Bogu, koji je Ljubav, i koji prebiva u  ljubavi, posvedočimo svoju neodstupnu opredeljenost da budemo na strani ljubavi a ne mržnje, mira a ne rata, pravde a ne tiranije, istine a ne laži, nevinih a ne zločinaca. Istini za volju, i jedna  i druga dimenzija ljudskog ispoljavanja pre ravno 25 godina pretvorila je ovu grudu zemlje u svetsku pozornicu na kojoj se po ko zna koji put u istoriji potvrdila drevna istina: Kako je čovek velik samo kad je čovek i kako je bezdušan kad se opredeli za antičoveštvo!

Srećan sam kao čovek, radostan kao pravoslavni Srbin, blagosloven kao sveštenik jer nikakav ultimatum nije pokolebao moj narod da odustane od ljubavi, Boga i bližnjeg. I ako je cena takvog opredeljenja vrlo skupa, ona je istovremeno i zalog opstanka i trajanja ne samo na geografskim mapama nego i u večnosti, u Carstvu ka kojem nas je usmerio Sveti Sava, a kojem se privoleo čestiti knez i besmrtni vitez Lazar.

Zar i mala Milica Rakić, i Topličanin Boban Nedeljković, i ostalih jedanaest vojnika postradalih u kasarni u Kuršumliji, i svi koji su stradali u NATO bombardovanju nisu stajali na istoj Aveljevoj strani, na strani nevine žrtve, a njihovi likvidatori na kainovskoj bratoubilačkoj strani čovekomržnje!? Nevina krv koja je tad pala širom zemlje koju nam je Bog dao postala je zalog naše nade i seme spasa.

Zato tužni dve i po decenije i dokle god nas bude, zbog svih koji su tada nasilno oteti od nas, ali verom u Hrista vaskrslog iz mrtvih i jedinog Gospoda ljubavi, ispovedamo da nas ništaneće moći odvojiti od ljubavi Njegove (Rim 8, 39), ljubavi njihove, zemlje koju smo stolećima sopstvenom krvlju plaćali, našeg opredeljenja da nikad ne damo danak mržnji prema drugom čoveku, makar to bili i oni koji su sami sebe svrstali u red neprijatelja.

Opredeliti se za Hrista znači stati uz svakog nevinog stradalnika, ko god on bio i kojem god narodu, veri i jeziku pripadao. Zato nas bole rane svakog Avelja, svake nevine žrtve bez obzira koje je vere, koje je boje kože i kojem narodu pripada. Nije suština ovakvog stava da mi hoćemo da budemo žrtve, nego da nećemo da budemo kukavice, ne zato što smo kao pojedinci i kolektiv nezreli, ili kao što bi neki mogli reći: inate se, drže se nezrele tvrdoglavosti i bezumne hrabrosti i spremnosti da budu provokatori. Ne. Upravo je suprotno.

Naš orijentir i merilo su sveti mučenici koji su ostali dosledni sebi i vrednosnom sistemu koji nema alternativu, a to je najjači mogući izraz čovekove zrelosti i bogolikosti. Zato i pored činjenice da smo izgubili najmilije i da je tuga skrhala naša srca, naše poverenje u Boga, naša živa vera čini da glavni osećaj koji nas obuzima nije neutešna žalost i nenadoknadivi gubitak, nego najdublje saznanje i uverenje da smo imali, imamo i imaćemo najdostojnije među nama koji, nizašta nisu hteli i neće da zamene svoju golgotsku žrtvu za egzekutorske privilegije. Time smo svi mi kao i svako ko se, naročito u ove dane Velikog posta, srcem unese u tajnu krsta Hristovog, ali i vaskrsenja Njegovog, na trajnom dobitku. Zato rezimirajući povod večerašnjeg molitvenog sećanja pamtimo prošlost, živimo sadašnjost koja nam je data i odlučno gledamo i idemo u budućnost imajući za vodilju nadu, jer po reči Svetog Pisma: nada ne postiđuje (Rim 5, 5).

Dragi Topličani, radujem se što sam večeras sa vama. Narod ovog kraja, na čelu sa vašom duhovnom zvezdom vodiljom i prvim domaćinom Prokuplja, Svetim velikomučenikom Prokopijem, čiji deo moštiju ovde vekovima počiva, rađa ljude neustrašive vere, vere koja ne ustupa pred silama laži i zla ovog sveta po cenu života. Kako nekad Prokopije, tako i Topličani od postanka do danas. Samo takav stav je mogao da iznedri Gvozdeni puk, da izvojuje slobodu, da preživi bombardovanje i da ide dalje, da ide dalje sa porukom mira i ljubavi prema svima, sa uverenjem da je dobro jače od zla, sa molitvom koja razoružava svako ubojito oružje čovekomržnje i nasilja.

Neizmerno je važno što smo se večeras sabrali baš ovde pred Svetim velikomučenikom Prokopijem da izvršimo smotru sveukupnih sila našeg bića, da vidimo jesmo li kadri da mu sledujemo u ispovedanju vere, a to znači: ljubavi, mira, tolerancije, praštanja i spremnosti na žrtvu. Pred njim je kao kad je sunce u zenitu očevidno da su žrtve 78-dnevnog bombardovanja njegovi sledbenici i Hristova mala braća i sestre.

Molimo se da svi razumeju da smo svi jedni drugima potrebni, da su svi ljudi braća i da su svi naša braća, čak i oni koji nas progone i kleveću, kojima smo nažalost i do danas meta. Mi nikoga nećemo progoniti i klevetati, ali istinu i zbog njih i zbog nas objavljivaćemo i svedočićemo. Sećanje na naše stradanje, molitveno sećanje na nevine žrtve NATO bombardovanja nije zlopamćenje i uz Božju pomoć neće se pretvoriti u osvetoljubivost. Sećanje na naše stradanje, kao i naša molitva za nevine žrtve jeste svedočenje istine, pravde, ljubavi i mira, nastojanje da se projavi punoća života u svakom dobru i u svakoj vrlini.

Zato se zajedno pomolimo Bogu molitvom mog velikog prethodnika patrijarha Pavla: Gospode Isuse Hriste, Bože naš, primi ovo naše usrdno moljenje i oprosti nam sagrešenja naša. Opomeni se neprijatelja naših koji nas mrze i ugnjetavaju i nemoj im dati po delima njihovim, nego ih urazumi po velikoj Tvojoj milosti kako bi i oni uvideli da zlo dobra doneti ne može. Crkvu Tvoju svetu i verne Tvoje izbavi od svakog zla svemoćnom rukom Tvojom. Pomozi, Gospode, Ti koji si radi spasenja sviju pošao na krst i smrt pretrpeo, da i među nama i u celom svetu mržnja ustupi mesto ljubavi, nemir – miru, žalost – radosti, da tih i miran život provedemo kao ljudi Tvoji, braća i sestre među sobom i jedno među sobom. Amin.

Izvor: SPC