Poema „Kada plivaš“ u porti crkve Svetog Nikole u Kotoru

SPD „Jedinstvo“ (1839) Kotor poziva na promociju maritimne poeme „Kada plivaš“ reditelja i novinara Rastka Šejića, u petak, 9. avgusta u 22 sata, u porti crkve Svetog Nikole.

Rastko Šejić, istaknuti dokumentarni reditelj, novinar i umjetnik različitih talenata, s dugogodišnjim angažmanom u društvenim i umjetničkim sferama, prenosi svoju duboku povezanost s Bokom kroz metaforičnu poemu “Kada plivaš”, koju su izdali IK Prometej Novi Sad, Matica Boke i Udruženje „Šta hoćeš“.

Nakon uspješnih promocija održanih u deset gradova regiona Srpsko pjevačko društvo „Jedinstvo“ (1839) vraća poemu „Kada plivaš“ nazad u Boku ,u petak 9. avgusta u 22 sata, u porti crkve Svetog Nikole u Kotoru. O poemi će pored autora govoriti: Dragan Đurčić, počasni član i dugogodišnji sekretar SPD „Jedinstvo“; Isidora Lazarević Milivojević, profesor francuskog jezika i književnosti i Ljiljana Čolan, profesor srpskog jezika i književnosti. Odlomke će čitati Elena Simović, učenica trećeg razreda Gimnazije Kotor, a muzičku pratnju kreiraće Nikola Vukšić, član hora „SPD Jedinstvo“.

Trailer knjige: https://youtu.be/0lVX_SbNu3I

Boka Kotorska već vjekovima očarava umjetnike svojom neopisivom ljepotom. Od nezaboravnih Šantićevih stihova do savremenih stvaralaca, ova regija ostaje neiscrpno vrelo inspiracije. Toj struji se priključuje i reditelj Rastko Šejić, koji kao „furešt“ zalazi u dubine bokeljskog duha i donosi svoju originalnu perspektivu. Njegova poema "Kada plivaš" predstavlja duboko ukorjenjen odnos sa Bokom, izražen urbanim jezikom i stilom prepoznatljivim svima koji su devedesetih godina prošlog vijeka čitali i čuvali letke Studentskog protesta 1996/97 i Otpora. Kroz ovu geopoetsku knjigu, Šejić stvara sakralni ritual plivanja kao put ka harmoniji sa prirodom i samim sobom, istovremeno živo dočaravajući tranzicione i mentalitetske izazove, tonom „melanholičnog aktiviste“ i „talentovanog plivača“, kako je to kritika nazvala. Prema tumačenjima poema se može čitati i kao potpuna metafora za životne bure, ali i kao „uputstvo za odlazak na more“. Ilustracije akademskog slikara Zorana Mujbegovića u detalju i svedenosti vinjeta upotpunjuju doživljaj pjesama.

Kritika o poemi „Kada plivaš“

Željko Komnenović, profesor književnosti i recenzent knjige: „Šejić pliva i kroz to kretanje on promišlja o ljudima, događajima, prirodama ljudskim... Zaista, to podsjeća na slike Voja Stanića. Kao da se nalazite na toj plaži, kao da je ljeto. Ovo je knjiga koju treba preporučiti svima kao priručnik za dolazak na more.“

Živojin Rakočević, pjesnik, novinar i recenzent knjige: „Imam utisak da je ova knjiga nastala u periodu kada je čitavo čovečanstvo sebi reklo: „Kako dišeš? Smiješ li da dišeš?“ Rastko Šejić ima potrebu da piše na dah, da pliva na dah, i da roni na dah. Kada čitate poemu vi istovremeno plivate s njim, i stihovi su napravljeni taman toliko koliki je zamah plivača.“

Vladimir Kopicl, književnik: „Šejićeva zbirka „Kada plivaš“ svojevrsno je živo i angažovano tekstualno ogledalo koje verbalno čisto i smisaono jasno reflektuje, razlaže i kritički sintetiše aktuelne slike tehnološki i spektakularno razdešenog sveta sadašnjice.“

Dr Dragana Todoreskov, kritičarka i književnica: „Pesnik je snažno dočarao plivanje kao jedan vid umetnosti, koja zahteva talenat. More je tu kao vid beskonačnosti, asocira na Gilgameša i pitanje čovekove prolaznosti. Dobro je dozirana ravnoteža između lirskih momenata i epike.“

Dr Miomir Abović, kritičar i filolog: „Rastkova poema ima taoistički okvir, da je smisao ljudskog života van ljudske civilizacije. Znači, civilizacija je dušegub, pojedinac u njoj gubi sebe, smisao svog života, koji je priroda sama. U ovoj poemi ta priroda je bokeška: more, kamen, ono što mu je lično najbliže."

Dule Nedeljković, književnik i recenzent knjige: „„Kada plivaš“ me je asociaralo na činjenicu da se deca najbolje osećaju u plodovoj vodi. Mi odrasli tražimo sebe u prirodi. Tu konekciju nam je autor pružio na dlanu. Sve je relativno, samo je slana voda apsolutna.“

Vladislava Vojnović, književnica i scenaristkinja: "Rastko se u čitavoj poemi herojski bori sa samim sobom da ne kaže sve ono grozno, i da sebi i svima nama skrene pažnju na ono dobro"

Milka Kolundžić, književnica i kritičarka: „U njemu je ovih i onih vremena, fureštih i oriđinala, antifašizma i kapitalizma, te svega onoga što stoji između sunca i mora, a mete se po glavi onoga koji pliva i žaluje za zerom slobode i mira u vremenima kada jedna ruka pod jastukom vječito kakvo oružje drži.“

Pavle Zeljić: „Konstantno vraćanje pučini pritom nije izraz bajronovskog eskapizma, romantizovanje melanholičnog osamljivanja. Pre da se čak radi o agonalnom odnosu prema životu kakav proklamuje Kami u eseju Mit o Sizifu. Ako Šejićevog lirskog subjekta shvatamo kao iracionalnog, onda ne shvatamo ni zašto Sizifa treba zamisliti kao srećnog.“

Mirjana Lainović, profesor književnosti: "Na kraju poeme „Kada plivaš“ naći ćemo se u sličnoj poziciji kao Krtoli na poluostrvu Luštica: jednom svojom stranom okrenuti zalivu, a drugom neprestano zagledani u otvoreno more, željni slobode, istine i pravde."

Radivoj Šajtinac, pjesnik: „nisu slike / ni sećanje/ plavet peščanog srca / disanje Rastkovo / čitko lekovito / zbori dah pesmin“

Jelena Marinkov, pjesnikinja: „Kada plivaš to je važno i izgleda da je najvažnije... da otplivaš što dalje od drugih, od sećanja, istorije, ubeđenja, plemena, zemlje, da pronađeš sebe u snažnim strujama koje će te sa Jadrana vratiti spremnog da podeliš to duboko plavetnilo koje te sa svakim zamahom obaveštava ko si i šta hoćeš.“

Aleksandar Dunđerin: „Nastala na ruševinama tradicionalnog humanizma poema „Kada plivaš“ ipak jeste utemeljena iznad svega na vrednostima tradicionalnog humanizma, na potrebi da se i dalje veruje u bolji svet.“

Vesna Popović: „Dok Crnjanski ima moć melanholije i spiritualno prisustvo u svetu, dotle će Šejić energično prići prirodi. Ne želi da je menja, nego da joj bude blizak. Kada zaroni pređe u drugu dimenziju.“

Kratka biografija autora

Rastko Šejić (49) je reditelj, višestrani umjetnik, novinar, propagandista i putopisac. Master je ekonomije po obrazovanju. Tokom devedesetih idejno je kao šef marketinga, predvodio pokrete za demokratizaciju društva – Studentski protest 1996/97, za koji je osmislio slogan "Beograd je svet", značenjski znak Pravo, sijaset letaka i uličnih akcija, kao i Studentski pokret "Otpor!" u periodu 1998/99, čiji je Šejić bio idejni tvorac. Pored toga, vodio je i nekoliko nacionalnih kampanja nevladinog sektora. Radio je kao ratni reporter VIN-a Gordane Suše, bio asistent na stručnim ekonomskim predmetima na fakultetu, arhitekta veb sajtova, agent svetskih rege bendova za Istočnu Evropu... Autor je dokumentarnih TV serija "Na veslu priča", "Odliv mozgova", "Svetski", "Boka pomorska", "Devojke iz sedamdesetih", "ArheologIja", kao i niza dokumentarnih filmova i video spotova. Šejiću je 2022. godine dodjeljena Velika gramata Društva književnika Kosova i Metohije, a njegov film „Na veslu priča: Pozdrav pesniku“ osvojio je prvu nagrade na Međunarodnom festivalu Grafest 2021. godine.

Odlomci iz poeme

Kada plivaš

Sve dublje

I uporno te sledi

Jato ribica

Mala srebrna čuda

Svuda su

Oko tebe

A nisi hrana

Već član

Mirno prihvataju

Korekciju kursa