U saradnji Eparhije dalmatinske i Etnografskog instituta Srpske akademije nauke i umetnosti, uz podršku Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama, od 1. do 4. oktobra 2024. godine u Šibeniku i manastiru Krki održan je međunarodni naučni skup „Mediteranski pejzaž, identitet i život naroda Dalmacije“.

Ideja skupa je uspostavljanje naučne saradnje među domaćim i stranim stručnjacima različitih naučnih disciplina, koji su pokušali da na novi, sveobuhvatniji način progovore o neiscrpnoj temi Mediterana kao kolevke civilizacije, njegovoj lepoti, kulturnom i istorijskom i geološkom značaju, koji je u mnogim aspektima života kroz čitavu istoriju povezivao kako evropske tako i prekookeanske narode.

U pozdravnoj reči, sa posebnim nadahnućem, Mitropolit dalmatinski Nikodim je doneo lični doživljaj mediteranskog pejzaža: „Oprostićete mi što ću, na meni svojstven način, dati i svoj lični pečat, tj. doživljaj Mediterana koji živim punim plućima skoro pa čitav svoj život. Mediteran koga ja pamtim od malih nogu je uvek bio jedan prostor radosti i veselja, često grub i oštar, naizgled bodljikav kao drača, ali u dubini veoma živopisan, lep i mekan i prefinjen, i to u svim svojim apsurdnim krajnostima kojih je prepun. Nije bez razloga i teatar apsurda nastao na  mediteranskoj sceni. A Mediteran je prepun apsurda“.

U plenarnom predavanju „Mediteran: duh i vreme“, direktor Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama dr Vladimir Roganović je, između ostalog, rekao: „Na skupove ove vrste uvek dolazimo pune duše i srca.  Mediteranski duh jedno je od naših ishodišta. Svaki njegov pomen poziva nas na putovanje prema stvarnom ili domaštanom mestu porekla. Kao da su nam duša i telo umnoženi, nalik na rasute spise nastale na ovom svetom tlu. Posebno one vezane za kulturu i mitove, za običaje, za svetinje i svetkovine, za sage i spoznaju sopstvenog porekla koja ima svoju intimnu priču. Pokadšto i pesmu koja je uzbudljiva pre svega kao reč nekog još uvek zadihanog svedoka. Značajnija je ipak činjenica da je i odavno minuli svet, zahvaljujući jedinstvenoj evokaciji u tekstovima nastalim na srpskom Mediteranu, dobio značaj modela, a time i misaonu i emotivnu aktuelnost za kasnija vremena. To su momenti koje bi naše analize na ovom međunarodnom naučnom skupu pre svega morale slediti, čuvajući se pojednostavljenja i mehaničkih kauzalnih odnosa. A to se onda očituje na mnogo načina – uznesenošću, ali i neusiljenošću, skromnošću i nevidljivom komunikativnošću, vezanošću najzad, za maticu, prostor u kojem se ovdašnji duhovnici, pisci i mislioci nisu rodili, ali su sa njim sazrevali“.

Organizatori skupa vodili su se multidisciplinarnim pristupom kako bi doprineli proširenju saznanja o Mediteranu i Dalmaciji, njenim ljudima, narodima, kulturnom nasleđu i predelima, kao i da stvore uslove za dalja istraživanja. Tematski okvir skupa obuhvatao je širok dijapazon oblasti i disciplina, među kojima su: istorija, geografija, demografija i pitanje migracija, kulturno i umetničko nasleđe (arheologija, sakralna arhitektura, narodna kultura), teologija, književnost, poljoprivreda (maslinarstvo, stočarstvo, ribarstvo), turizam. Učesnici skupa ocenili su da je naučni skup objedinio stručnjake  različitih oblasti koji utvrdili temelje saradnje, kontinuiteta i dinamike susretanja i otvorenog i širokog pristupa u razumevanju života i stvaralaštva ljudi koje nazivamo Mediterancima.

Izvor: SPC