Sveti Vladimir veliki knez ruski. Na krštenju nazvat Vasilije. Sin kneza Svjatoslava, a unuk Igora i Olge, Vladimir najpre beše sav neznabožac, i po verovanju i po životu. Saznavši da postoje druge vere on poče brižljivo ispitivati, koja je od njih najbolja. Zato posla i jedno izaslanstvo u Carigrad. Kada se izaslanici vratiše, saopštiše knezu, da su bili na službi u pravoslavnoj crkvi, Svetoj Sofiji, i da su bili „van sebe ne znajući da li su na zemlji ili na nebu.“ To pobudi Vladimira, da se krsti i da krsti narod svoj. Glavni idol Perun bi svučen sa brda Kijevskogi bačen u reku Dnjepar. Primivši veru hrišćansku Vladimir savršeno izmeni svoj život, i ulagaše sav trud, da tačno ispunjava sve propise ove vere. Naredi da se svuda po državi njegovoj zidaju crkve na mesto porušenih idola, a sam sazida krasnu crkvu Presvetoj Bogorodici u Kijevu. Ova crkva beše podignuta na onom istom mestu, gde ranije mučenički postradaše za Hrista sv. Teodor i sin mu Jovan (v. 12 juli). S onim istim neodoljivim naporom, s kojimranije Vladimir štićaše idolopoklonstvo, rasprostiraše on sada hrišćanstvo. Upokoji se u Gospodu 1015 god. 

Tropar (glas 4):Upodobio si se kupcu koji je tražio sjajni biser, znameniti Vladimire. Sedeo si na prestolu matere gradova, bogospasavajućeg Kijeva, i ispitujući koja je vera najbolja poslao si u Carigrad ljude, da vide kakva je Pravoslavna Vera. I pronašao si besceni biser, Hrista Gospoda, koji te je izabrao kao drugoga Pavla, i oslobodio omračenosti duševne i telesne u banji krštenja. Zato praznujemo tvoje istinito uspenje, mi ljudi tvoji. Moli da se spase vladar Ruske države i njegovi podanici.