Nekadašnji ambasador Srbije pri Unesku profesor Darko Tanasković kaže za Kosovo onlajn da to što je Komitet Uneska za zaštitu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa zadržao na Listi svetske baštine u opasnosti četiri srpska srednjovekovna dobra na Kosovu potvrđuje da zapravo nije došlo ni do kakvog boljitka i poboljšanja situacije, na čemu stalno insistiraju vlasti u Prištini i zahtevaju da se ta dobra skinu sa liste dobara u opasnosti.

„U tom smislu, to je za Srbiju pozitivno, iako naravno, nije pozitivno to što se ta veoma značana univerzalno vredna kulturna dobra nalaze na listi dobara u opasnosti. Odluka je bila očekivana i nije senzacionalna jer zaista nije ispunjen nijedan uslov koji bi mogao doprineti tome da ova dobra budu skinuta sa liste dobara u opasnosti“, kaže Tanasković.

Kako navodi, postoji više uslova da se srpska dobra skinu sa liste u opasnosti, a jedan od tri glavna je puna i stalna zaštita dobra u sigurnom i stabilnom političkom okruženju.

„Tu se procenjuje da političko okruženje i dalje nije stabilno. Drugi uslov je dogovoreni srednjoročni plan restauracije fresaka, uključujući preventivni režim konzervacije i konzervacija i rehabilitacija celog dobra. I to naravno nije nešto o čemu se uopšte može govoriti. Kakav srednjoročni plan, ko da ga napravi, s kim? I treće je implementacija plana upravljanja dobrom, puno uspostavljanje takozvanih bafer zona i granica dobra, uključujući njihovu pravnu zaštitu. S obzirom na sve što se događa, da se putevi grade pored manastira, da se tek na veliku intervenciju iz političkih razloga formalno vraća uzurpirana imovina Manastiru Dečani, kakve bafer zone, kakvo poštovanje pravnih normi, to uopšte ne postoji, uključujući i odgovarajući zakon. Prema tome, mnogo bi moralo da bude učinjeno da bi se ta dobra skinula sa liste dobara u opasnosti, a za to, kao što znamo, ne postoje ni minimalni uslovi“, ističe Tanasković.

„Od samog početka, od kad su upisana ta dobra, a to je bilo još 2006. godine, politička nestabilnost, koja se zvala postkonfliktna politička nestabilnost, stalno je bila isticana kao jedan od najznačajnijih faktora i to je nepromenjeno, i to je u krajnjoj liniji, ponavljam, za nas pozitivno, iako inače nije dobro samo po sebi“, ukazuje naš sagovornik.

Između dva zasedanja Komiteta Uneska za zaštitu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa, kako navodi Tanasković, uvek se odvija borba da se nešto sa te liste skloni ili da se nešto na nju uvrsti.

„To je jedna dinamika koja se odvija stalno od jednog zasedanja do drugog, a Komitet za svetsku baštinu zaseda jednom godišnje. Ima država na čijoj teritoriji se nalaze dobra za koja je ocenjeno da su u opasnosti, ali ne zbog neke političke nestabilnosti ili, recimo, fizičke ugroženosti, već jednostavno zbog toga što te države ne brinu o njima na način koji standardi Uneska predviđaju, pa se onda dođe u situaciju da se pojave stručni predlozi da se dobra stave na listu da su u opasnosti, a to ljudi ne vole jer to loše govori o brizi o kulturnim dobrima. S druge strane, recimo, Palestinci su uvek insistirali na tome da se njihova kulturna dobra stave na tu listu zato što su ugrožena od strane Izraela. Dakle, to je jedna dinamika u kojoj ova naša četiri kulturna dobra, tako ih zovem, jer je to zvanična terminologija Uneska, vrlo stabilno stoje na listi dobara u opasnosti“, zaključuje profesor Tanasković.

Izvor: https://www.kosovo-online.com/