Braćo i drugovi i oci i čeda bogozvana, priklonite bogoljubiva srca vaša da čujete božanstvene zapovesti. I pošto čujete ove svete reči, položite ih, dakle, braćo, u vaša srca i na savjesti duša vaših i pred oči uma, i razumijte.
Premilosrdni i čovekoljubivi Bog, imajući neizmernu milost prema ljudskom rodu, prikloni nebesa i siđe na zemlju i svojim božastvenim promislom i dobrovoljnim podnošenjem mnogovrsnih stradanja božanskog tela prosveti naš rod i posla svete Apostole u sav svet, rekavši im:

“Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“ (Mt 28,19). Ali kako oni sami do nas ne dođoše, to oci naši, čuvši uistinu reči njihove, poverovaše im. Predobri Bog, koji ima beskrajnu milost i ne želi da ni jedan od nas pogine (I Tim 2,4), i po istoj toj prvoj zapovesti i na isti način po učenju i propovedanju svetih apostola, uzdiže mene na ovo svetiteljstvo, hoteći da preko mene “ispuni nedostatke naših otaca.“ (Kol 1,24). I Duhom svojim Svetim zapovedi mi da vam objavim reč svoju o vašem spasenju, koju, s ljubavlju čuvši je, sačuvajte, da i mi postanemo zajedničari reda svetih.
I ovo prvo molim vas, dakle, braćo i čeda, našu svu nadu na Boga položivši, prvo prave vere Njegove da se držimo Jer “druge osnove“, kao što reče apostol, “niko ne može položiti, već samo koju položi“ (I Kor 3,11) Duh Sveti preko svetih apostola i bogonosnih otaca, a to je prava vera, koja je na svetih sedam vaseljenskih sabora potvrđena i propovedana.

Posle ovoga, na osnovama ovim svete vere, dostoji nam zlato i srebro i drago kamenje (upor. I Kor 3,12) zidati, tj. dobra dela. Jer niti koristi ispravnost života bez prave vere u Boga i prosvećene, niti nas pravo ispovedanje bez dobrih dela može predstaviti Gospodu, već nam treba imati oboje, da “savršen bude Božji čovek“ (II Tim 3,17), a ne da zbog nedostatka hramlje život naš. Jer, “vera je spasonosna“, kao što reče apostol, “koja kroz ljubav dela“ (Gal 5,6).
Verujemo, dakle, u Oca i Sina i Svetoga Duha, pojući Trojicu božastvenu, uzrok i tvorca svega prouzrokovanoga i sazdanoga, vidljivog i nevidljivog, koja je dakle jedne suštine, to jest prirode, u tri lica, to jest sastava i lica, čime nećemo da podrazumevamo obličjem ili razlikom u tri Boga ili tri prirode ili tri suštine, trudimo se razumevati, nego (ispovedamo) jednoga Boga i jednu njegovu prostu i bestelesnu prirodu i suštinu, a razlikom lica različitost Ipostasi označavamo; Trojici klanjajući se u Jedinici i Jedinici u Trojici, Jedinici Triipostasnoj i Trojici Jednosuštnoj i Jedinomoćnoj i sabespočetnoj. Ovu jedinu poznajemo koja jeste uvek, bespočetnu, nestvorenu, besmrtnu, nepropadljivu, bestrasnu, koja sve stvara i (sve) drži i (o svemu) promišlja.

I jednoga od Trojice, ne Oca ni Svetoga Duha, već od Boga Oca rođenoga Sina i Boga, Logosa, nadvremeno i nerazdeljivo rođenoga od Njega, a ne stvorenog, jednosuštnog roditelju i uvek sa Njim postojećeg; koje je dobrotom sve priveo iz nebića u biće, i koji je u poslednje dane radi našeg spasenja sišao s nebesa i uselio se u Utrobu Djeve i sedinio se sa telom oduševljenim, dušu razumnu i umnu po suštastvu od te svete i Prečiste Bogorodice Marije.
On, od Boga Oca Jednosuštni Njemu Bog Logos, koji je radi velikog čovekoljublja izvoleo, voljom Oca i Duha, da spase svoje stvorenje; iz Očevog naručja, odakle ne odstupi, siđe i ušavši u utrobu Prečiste Deve, uzevši na sebe ranije ne uzeto telo., oduhovljeno dušom razumnom i umnom, ranije ne primljeno primivši, proizađe Bog ovaploćen, rodivši se neizrecivo i sačuvavši nepovređenim devičanstvo One koja je rodila; ne pretrpevši ni slivanje niti promenu, nego ostade što je i bila a postade ono što ne beše; uzevši obličje sluge (Flp 2,7) istinito a ne priviđenjem, u svemu osim greha upodobi se nama. (Upor. Jevr 4,15; 2,17).

Znamo ga kao savršenoga Boga i savršenoga Čoveka, ne drugoga i drugoga, već jednoga istoga i pre ovaploćenja i po ovaploćenju, jedno složeno biće, Njega jednog istog u dve savršene prirode i svojstva i u dve prirodne volje, i dejstvima obema po sastavu sjedinjenim neizmenljivo: ispovedamo Njega jednog istog voljom hotećeg i koji dela božanska kao Bog, i njega jednog istog voljom hotećeg i koji dela ljudska dela kao čovek. Jer On ne beše podložan prirodnim potrebama, nego se po volji svojoj rodio, po volji gladneo, po volji žedneo, po volji se trudio, po volji se bojao, po volji umro, odista, a ne prividno, pretrpeo sve prirodne i nelažne ljudske muke.
On, bezgrešni, bio je raspet i smrt okusio, i trećeg dana vaskrsnuo telom, ne videvši truležnost (prema DA 2, 17), i ljudsku suštinu nepovređenu i bez smrti vaskrse, i uzvevši je na nebesa sede s desne strane Oca; i opet će doći da sudi živima i mrtvima; kao što se uznese telom svojim, tako će došavši, dati svakome po delu njegovom. Jer reče: “Vaskrsnuće mrtvi i ustaće koji su u grobovima, i oni koji su činili dobro“ sa pravom verom, “poći će u život večni, a koji su činili zla – u vaskrsenje suda.“ (Jn 5,25. 28-29; upor. I Kor 15,52).

Ka ovome, mi se poklanjamo i celivamo svečasnu ikonu, ljudskog ovaploćenja Boga Logosa, pomazanog božanstvom, i koji je ostao nepromenjen, tako da onaj koji je pomazan verom smatra da vidi samoga Boga koji se javio u telu i sa ljudima poživeo (upor. II Tim 3,16; Varuh 3,38). Klanjamo se i drvetu Časnoga krsta i svetim časnim sasudima i božanskim crkvama i svetim mestima. Klanjamo se i časnoj ikoni Presvete Bogorodice i ikonama svečasnih Božjih ugodnika, uzdižući oči duše ka prvoobraznom liku i uznoseći um na ono što je neshvatljivo.
Ovo su, bogoljubivi, pravovernih otačaskih predanja zapovesti. Ovima i mi posledujući, tako verujemo i tako ispovedamo, a sve jeretike i svaku jeres njihovu proklinjemo. Primamo svetih sedam Vaseljenskih sabora, (prvi) koji je bio u Nikeji 318 svetih Otaca; (drugi) u Konstantinovom gradu 164 svetih Otaca; treći, raniji u Efesu 200 svetih Otaca, četvrti u Halkidonu, 630 svetih Otaca, peti u Konstantinovom gradu 164 svetih Otaca, šesti opet u Konstantinovom gradu 170 svetih Otaca. I još onaj, koji je malo kasnije bio u Nikejskoj mitropoliji, sedmi sabor 350 svetih Otaca, koji se odriču časnih ikona i ne slikaju ih ili im se ne poklanjaju, bezbožno klevetajući hrišćane.

A primamo i sve svete Sabore koji su se Božjom blagodaću u razna vremena ili na raznim mestima okupljali radi blagočašća i jevanđelskog života, koje prima Saborna crkva. A onih kojih se odrekoše ovi sveti Oci, odričemo se i mi; i kojih se odrekoše sveti oci oni, odričemo se i mi; koje su prokleli oni, i mi proklinjemo.
Jer mnoge jeresi u različita vremena i godine đavo izmisli, i mnogi kukolj zloverja kroz one koji mu služe, bezakone načelnike jeresi, u vaseljeni poseja radi rušenja i smućivanja prave vere, koje mi proklinjemo, i s njima one koji izmisliše zle dogmate, i gnušamo se svake jeresi nečastive.

No, štaviše, ka svakoj pobožnosti žurimo se, kojo nas uče bogomudre sluge Božje: proroci, apostoli i svetitelji, kao što i sam Gospod naš Isus Hristos, Sin Božji, reče, kada od Oca dođe na zemlju i ovaploti se i rodi se po drugi put, od Prečiste uvek Deve, i dogmate domostroja Očevog i Svog izvrši divno, i zaista neizrecivo raspe se na krstu, i treći dan vaskrsnu, i četrdeset dana ostade ovde na zemlji po vaskrsenju Svome. I kada htede uzići na nebo ka Ocu, svojim učenicima, apostolima, zapovedi govoreći:
“Idite i naučite sve krajeve, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da čuvaju sve što sam zapovedio vama“ (Mt 28,19). I opet: “Propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju; ko veru ima i krsti se, spašće se; a koji nema veru, osudiće se“ (Mr 16, 15). Ovo je, dakle, prava vera Božja, krstiti se u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.

I tako mi, koji smo hrišćani, obećali smo da se molimo Bogu svome, uvek čuvajući Njegove zapovesti, i čineći uvek njegovu volju. Jer “vera bez dela mrtva je“, po reči Jakovljevoj (Jak 2, 20, 26). No, braćo i čeda moja ljubljena, kao što i napred rekoh, oboje da držimo sa strahom i trepetom. Držite reč Božju i svetu veru Njegovu, i trisveto ime Njegovo s čistim srcem prizivajte, i ne leneći se u svetim molitvama pripadajte k Njemu, ispovedajući grehove svoje, plačući sa suzama pred Njim, i Njemu pojući i prepojući u srcima vašim neprestano, dan i noć, ne slabeći. Jer Bog, kada mu se ispovedamo i molimo Ga, sam uverava ljude i duhovno ulazi u srca onih koji dobro slušaju učenje o Bogu.

Jer učenje duhovno nije igra, ni bezumlje ljudskih misli, već propovedana sveta vera Božja, na kojoj su osnovani svi sveti činovi u Hristu Isusu, Gospodu našem, o kome proroci Svetim Duhom Božjim prorekoše, i svi sveti sačuvaše, i prepodobni oci bez poroka besprekorno održaše, kao na nedeljivom krajugaonom kamenu crkvenom, Hristu, koji je Premudrost Očeva i sila, svetoduhovski i silno i krepko i čvrsto i pouzdano u veri, koji i do sada mnoge uverava i utvrđuje i potvrđuje svima svoju veru božansku. I do nas predobri čovekoljubac bogatom svojom milošću dostiže, ispravljajući naše nedostatke, hoteći kao istiniti pastir da nas, zabludele ovce, sakupi u nebeski tor. Ovaj mi dogledajući misaonim i duševnim očima, molimo se uvek Njemu, kako sam daruje izreći to ili pomisliti, i neizrecivo sačuvati. I mi, volju Njegovu satvorivši, primićemo od Njega spasenje u ovom veku i u budućem, ukoliko verno sačuvamo Njegove zapovesti, koje nam je sam Bog zapovedio da čuvamo, i obeća nam nagradu nebesku za to, govoreći: “Zaista, kažem vam, koji reč moju održi, neće okusiti smrti doveka“ (Jn 8, 51).

Da, čeda moja ljubljena, šta je dakle od reči ove pouzdanije ili pravednije, koju Hristos sam posvedočava i istinom utvrđuje? Šta li je bolje od ovoga: ne okusiti smrti doveka? Jer samo to neokušanje smrti već je daleko od greha; jer okušanjem greha ukus smrti uđe u rod ljudski, do Hrista (pribl. Rim 5, 12). Radi toga On okusi smrt, koji je bezgrešan i besmrtan po prvom rođenju od Oca; no nas radi okusi je, i postrada, da i mi verom Onoga okusimo besmrtnost, kao što reče prorok: “Okusite i vidite kako dobar je Gospod“ (Ps 34, 8). Dobar dakle veoma i pravedan i veran u svima svojim rečima (upor. Ps 145, 9), i sva dela Njegova su u veri. Zato, čeda moja bogoljubna, mi koji Ga ljubimo treba da činimo dela vere u Hristu Isusu Gospodu našem, mi koji smo primili veru besmrtnu od Njega, dar toliki – da ne umremo u vekove!

Zato, ako ovo sačuvate, bićete blaženi od Boga u vekove i biće blažena srca vaša, i blažene biće duše vaše, i blaženi bićete, vi koji sre primili Božju veru i sačuvali se čisto u njoj. Gledajući na besmrtni Hristov dar, besmrtna dela u hristu svagda tvorite: veru čistu i molitvu čestu, s ljubavlju imajući prema Njemu nadu, i savest čistu pred Bogom i ljudima (upor. DA 24, 16), post i bdenje, istinu u svemu, čistotu telesnu i duševno uzdržanje, čuvajući razum svetog krštenja, prosvećenja Božjeg, kojim se odrekosmo Sotone i svih dela njegovih. I svagda pokajanje ljubiti, ispovedanje svojih grehova i plakanje nad njima i smirenje, pravednost, poučenje, ispravljanje svoga života, mržnju na greh; neopijanje, ne bludničenje, nego, naprotiv, čist život, kakav je ugodno gledati Božjim očima.

Jer Bog je jedan od početka i u beskonačne vekove. I ovo je prva zapovest rečena onima koji Njega ljube: da svaki od vas “ljubite Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svim umom svojim, svom dušom svojom, i svom snagom svojom“ (V Mojs 6,4-5; Mr 12,29-30; Mt 22,37-38). I neka budu reči ove, koje (V Mojs 6,6) ja danas vama zapovedam, napisane na srcima vašim, i u dušama vašim, da bojite se Gospoda Boga Svedržitelja, i Njemu jedinome da služite sa strahom i trepetom (upor. V Mojs 6,6, 13; 10,20; Ps 2, 11), i Njemu jedinome čast i slavu uznosite, i Njemu jedinome priljubljujte se, i imenom Njegovim ne kunite se, nego neka je vaša reč: koji jeste da jeste, a koji nije da nije (upor. Jk 5,12; Mt 5,37).

I tako uopšte da se nikako ne spominje među vama drugi Bog, osim Onoga koji je stvorio nebo i zemlju; ničemu “od onoga što je na nebu gore i što je na zemlji dole i što je u vodi pod zemljom, da se ne poklonite niti mu poslužite“ (II Mojs 20,4-5), osim Gospodu Bogu vašem, u koga se krstiste i poverovaste, i odrekoste se tajnoga srama (upor. II Kor 4,2), i postadoste zajedničari dobre vere Njegove i saučesnici Njegove besmrtnosti. Njega jedinoga neodstupno držite se, jer je “pred očima Njegovim sve otkriveno“, kao što reče Apostol (Jevr 4,13), i “jer je Bog naš oganj koji spaljuje“ (Jevr 12,29); i “uzvraća za grehe očeva na deci do trećega i do četvrtoga kolena, onima koji Ga ne ljube i ne tvore volju Njegovu, a čini milost hiljadama i desetinama hiljada onih koji Ga ljube i drže zapovesti Njegove“ (II Mojs 20,5-6). Jer je On “Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog veliki i silni i strašni“ (V Mojs 10,17). Da “držite zapovesti Njegove, i da izvršavate pred očima Njegovim sve reči koje zapovedih vam“, “da dobro bude vama i sinovima vašim posle vas, i da živi budete doveka, ako satvorite dobro i ugodno pred Gospodom Bogom vašim“ (upor. V Mojs 6,2; 10,13; 5,29; 13,18). Kome slava bespočetnost u beskonačne vekove, amin.

Izvor: Manastir Žiča