Босна се данас, нажалост, у контексту разних жеља и хтења тумачи мимо њене историје а самим тим и мимо значаја круне Немањића којом се на овим просторима оверавао легитимитет владарске лозе.

У контексту тих жеља и хтења латентно се заобилази истина да се по престижну круну у Твртково време ходочастило гробу Светога Саве а не на градски трг где је у Сарајеву, у знак мултикулти идентитета, бесправно (апсурдно али истинито) освануо споменик краљу Стефану Твртку (без имена Стефан). Споменик је постављен без сагласности српског члана Комисије за заштиту споменика, у инат Србима, онима који су бана Твртка Котроманића крунисали достојанством краља. Поставља се питање зашто се српски члан Комисије побунио против постављања споменика – одговор је управо у заобилажењу истине и потенцирању на лажном идентитету краља Стефана Твртка који као такав одговара наративу мултикулти друштва.

У име мултикулти друштва којим се петпарачки хвале они који су бесправно поставили споменик, било би поштено да се имену Твртко додало име Стефан, јер без имена Стефан, Твртко није краљ него само бан. Било би честито и да се из поштовања према његовом пореклу напише његова пуна, легитимна и историјски потврђена титула: Стефан Твртко Котроманић, краљ Срба, Босне и Приморја. Оно што је часно и историјски тачно не битише у наративу које баштини мултикулти окружење у којем је постављен Твртков споменик а које данас почива на 5 посто хришћанског живља. Sapienti sat!

Октобарски дани пре 647 лета донели су бану Твртку Котроманићу жељени престиж када је у манастиру Милешева овенчан двоструким венцем светородне лозе Немањића поставши краљ Стефан Твртко. И док многи мултикулти наратори оспоравају краља Стефана Твртка у историји српског бића, историјски је факат да се на Митровдан те 1377. године бан Твртко православним помазањем у српској светињи уздигао на престо краља Срба, Босне и Приморја под именом Стефан.

Лицемеран је наратив, интензивно присутан последњих десетлећа да се српском народу оспори улога државотворног народа, народа који је жила куцавица јужнословенског простора на којем је име Стефан било знак владавине и стварног идентитета, у овом случају идентитета утемељеног круном Тврткових предака – Немањића којом је овенчан у Милешеви под омофором свога претка, Светог Немањића, Светога Саве Српског.

По том наративу негатора не само српске круне краља Стефана Твртка, него и било какве његове везе са својим српским прецима, што значи негирање и њега самог, краљ Твртко (без имена Стефан) је мултикултурални владар који је био и муслиман пре ислама на овом простору и богумил иако богумили на овим просторима, сем спорадичних случајева, како бива са сваком сектом па и богумилском, нису ни постојали. Био је све само не и српски краљ.

Искључивањем Срба из бића краља Стефана Твртка, који је и телесно потомак Немањића, јесте негирање Босне и њеног стварног идентитета у који је дубоко уткан српски народ,  управо од оних који се успињу да је утврде у безличном идентитету од Кулина бана до нашијех дана. И Кулин бан би се имао чему чудити ако ништа а оно како се данас тумачи његова повеља у којој се јасно, молитвено призива Отац, Син и Свети Дух. Баш онако како су се призвали Отац, Син и Свети Дух у чину крунисања бана Твртка у краља Стефана у српској светињи манастиру Милешева.

И док у Риму почива босанска краљица Катарина од рода Светога Саве како јој на гробу пише, оспоравање значаја Светога Саве у прекодринском простору који и по цару Порфирогениту у списима из X века насељавају Срби, непотребна је. Босански бан Твртко, а од Митровдана 1377. године краљ Стефан Твртко, не би се сложио са данашњим тумачењем титуле босанског краља и било би му чудно што су му из краљевског имена истргли Србе и име Стефан и ко га на сарајевском тргу брани од Срба и лажно представља када је толико желео да буде удостојен венца и части и скиптра царскога првих својих родитеља свете господе српске краљева и царева.  

Оливера Јовановић
главни и одговорни уредник Православља

Извор: Православље, новине Српске патријаршије, број 1382 од 15. октобра 2024. године

Митрополија црногорско-приморска