У Ризници Српске православне цркве у Котору, синоћ је одржано предавање јеромонаха Макарије, игумана Манастира Савина, на тему "Унутрашња молитва".

Предавање и овог четвртка, организовала је Српска православна црквена општина Котор у оквиру циклуса гостовања током Великог поста.

Прије видео записа, који можете одгледати на линку на крају текста, представаљмо вам дио из излагања нашег госта  и цитат из „Теолошке филозофије“ Св. Симеона Нов. Богослова: „Кроз непрестану молитву човјек се пружа ка Богу. Док се тако не смири да спозна своју греховност и ропство у страстима и док не спозна своју потпуну немоћ, човјек не може наћи Христа“.

„Човјеку се дешавају искушења, противна логици коју има у својој глави  и онда се мучи у животу. Е, те муке му помажу да осјети своју слабост и то по мјери коју му Бог даје.

Он нам савршено даје мјеру, како да осјетимо своју сопствену слабост. Ни мање, ни више.

Важно је да запамтимо да се нама чини у нашем размишљању да Бог касни, јер „тешко ми је готов сам“... Али, Он никад не касни. У једном тренутку се осјећаш изгубљено, а то је тренутак кад стичеш смирење.

То је тренутак вјере. То је тренутак потпуне немоћи, кад те само један покрет, унутарњи покрет мисли, враћа Богу.

То Бог тражи од нас, то смо ми. То је та суштина коју Он тражи од нас. То ископати из себе није лако. Значи, морамо пуно да се мучимо. Није неки мазохизам, него кроз ове словесне муке, које нам промисао Божји шаље, то нам даје суштину.

Све тада постаје јасније у животу.

Прво, не постоји случајност за све што се догађа. Тешко је када изгубимо смисао. Чини нам се да страдамо без неког смисла, а то је уствари униније и туга. То су двије страсти које дјелују заједно.

Чини нам се, ником се другом то не дешава само мени. Није тачно. То нам је сигнал да смо упали у униније или тугу.

Жалости које нам долазе из нас извлаче тај истински вапај према Богу. Тада ће моја Исусова молитва да буде истинска.

Човјек данас тешко подноси тешкоће и пада, или у тугу, или у гнијев.

Када осјећамо немоћ онда искрено вапимо ка Богу. Тада почиње наша истинска молитва и зато је она у смислу логике људске тешка.

Онда смо распети, онда стојимо на распећу, а у исто вријеме гледамо ка васкрсењу. То није лако држати и за то је потребна прије свега дубока вјера, а и одлучност и стабилност психичка унутар човјека.

Све то може бити бесмислено ако нам благодат Духа Светога то не појасни.

Не може нам нико објаснити од људи како се добија благодат, када је човјек спреман да страда за Христа. Онда, можемо да добијемо и мученичку благодат.

Могу да нас и убију, али из нас ће увијек извирати љубав Христова која се усељава у нас, благодат Духа Светога која воли све.

Не прави разлику да ли те неко убија, или те неко хвали. Христос је та љубав. Е то је смисао наше молитве и сједињења са Богом. То је та унутарња молитва коју треба да задобијемо као истински хришћани. Све ван тога је промашај. Апсолутно сам сигуран да не гријешим, да је та тајна дата Православној Цркви“, казао је између осталог јеромонах Макарије.

Видео запис можете погледати на линку: ЈЕРОМОНАХ МАКАРИЈЕ -ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ "УНУТРАШЊА МОЛИТВА" У РИЗНИЦИ СПЦ КОТОР 4. АПРИЛА 2025.Г. - YouTube