Испред цркве Светог Јеремије у Гораждевцу је служен парастос Ивану Јововићу и Панти Дакићу, деци која су пре двадесет и једну годину страдала на Бистрици.

Парастос је служио Високопреосвећени Митрополит рашко-призренски Теодосије уз саслужење пароха гораждевачког Ненада Нашпалића, пароха осојанског Далибора Којића и монаха манастира Високи Дечани. – Двадесет једну годину након убиства Панта Дакића (12) и Ивана Јововића (19) починиоци овог злочина још увек нису пронађени. Данас смо се овде сабрали да молитвама учинимо помен на њих и да се Господу помолимо за њих и њихове невине душе. Двадесет и једна година, браћо и сестре, од како се овде у овом селу на реци Бистрици десио немили догађај и када су они који су пред Богом најчистији, а то су деца, пострадали. Иван и Панто и други који су били рањени. Данас смо се овде сабрали сви заједно да молитвама учинимо спомен, парастос на њих. Да се Господу помолимо за њих, невине душе, за њих који су принесени на жртву као млади и чисти јагањци. За њих који су залог за све нас који смо опредељени да живимо на овим просторима, на нашем страдалом Косову и Метохији и у овом селу – беседио је владика Теодосије и нагласио:

– Колико год је нама тешко да се растанемо од наших најмилијх, имамо утеху да су они сада на неком лепшем месту са анђелима, светима, мученицима и девицама. Господ наш је из превелике љубави принео себе на жртву ради рода људског и ради нашег спасења. Следујући његов пример и првомученик архиђакон Стефан и многи мученици и мученице у цркви Божјој свесно су себе принели на жртву ради истине и правде Божје. Господу је угодна таква жртва, Господу је угодна жртва оних који невино страдају јер нам је Господ припремио нешто боље од овоземаљског живота, али је рекао да Његово царство није од овог света. Рекао је: Ако су мене гонили и вас ће гонити. Исто тако је и рекао да онима који Њему угоде у истини и правди, а нарочито они који невино пострадају ради Његовог имена, ради часног крста, ради истине, да ће они наследити царство небеско и живот вечни. Оно што око није видело и ухо није чуло, то је Господ припремио онима који Га љубе. Зато колико је нама тешко да се растанемо од наших најмилијих толико имамо утеху и наду у Господу да су они сада на много лепшем месту са анђелима, са светима, са мученицима, девицама, а њихов број је толики да не можемо замислити колико је у историји човечанства људи, а нарочито деце невино страдалих.

– Иако не можемо да чујемо и видимо Ивана и Панта, ипак осећамо њихово присуство и молитвено комуницирамо са њима. Рекао бих да смо ми благословен народ Божји када и у ово време можемо Господу да принесемо оно што је најлепше и најчистије-невине жртве. Сваки хришћанин који није спреман на жртву из љубави Христове верујући у живот вечни, он није добар хришћанин. Ми данас који се опредељујемо да живимо овде свесни смо тога да то што се опредељујемо да останемо овде има своју цену и спремни смо да платимо ту цену. Браћо и сестре, та наша жртва, то наше опредељење има и своју плату. Та плата није у сребру и злату, то је оно што је Господ унапред од стварања света одредио за оне невине, чисте, нарочито за мученике које ће он настанити у рају. Зато је то наша утеха и нада и за Ивана и за Панту и за много других који су пострадали, посебно за децу не само на Косову и Метохији него и широм света деца и дан данас страдају. Наше је да сада, када више не можемо да их видимо и чујемо да молитвено комуницирамо са њима. То је оно што наша душа осећа, њихово присуство, то нам је остало. Као што и очима видимо тако и другим чулима осећамо присуство свих нас овде. Нека би Господ њима подарио рајско насеље, мир, утеху, радост са свима праведницима и светима, а нама овде Господ да подари истрајности, вере, стрпљења да можемо остати на путу Божјем. Колико волимо да смо овде сви заједно у овом земаљском животу још је вредније да будемо заједно у непролазном животу, царству небеском. Зато гледамо да живимо тако да угодимо Господу, рекао је митрополит Теодосије о подсетио присутне да ускоро почиње Богородичин пост и позвао све присутне вернике да посте:

– Сад смо на прагу Богородичиног поста. Ко је год хришћанин и верује у Господа нашега и ко тражи заштиту Богородице постиће овај пост. Пост је ограда, брана која нас чува и у овом животу а и то је наш залог за други живот. Данас смо се сабрали да овде поред овог древног храма Светог Јеремије који је такође много пострадао за истину Божју и праву, молитвено смо се сетили наше деце, пострадалих и Господу принели оно што највише можемо. То је песма, молитва за пострадале Ивана и Панту и за све невино пострадале. Да им Господ подари вечни живот и царство небеско.

Извор: Радио Гораждевац, Епархија рашко-призренска