Ро­ђен у Ни­ни­ви. У мла­до­сти се под­ви­за­вао у Мар-Ма­теј­ском ма­на­сти­ру, не­да­ле­ко од род­ног ме­ста. Ка­да се про­чуо због свог све­тач­ког жи­во­та и чу­да ко­ја је чи­нио, иза­бра­ли су га за епи­ско­па Ни­нив­ског. Он је од­би­јао да се при­хва­ти тог чи­на, али на то је био при­мо­ран. На епи­скоп­ском тро­ну остао је са­мо пет ме­се­ци, а он­да се, кри­шом, по­ву­као у пу­стињ­ски ма­на­стир Ра­бан-Ша­бур. Са­ста­вио је мно­га по­уч­на де­ла, од ко­јих нам је оста­ло сто бе­се­да о ду­хов­ном жи­во­ту и под­ви­за­ва­њу, ко­је су пи­са­не углав­ном на осно­ву лич­ног ис­ку­ства. Био је ве­ли­ки ру­ко­во­ди­тељ у ду­хов­ном жи­во­ту, па су од ње­га са­ве­те тра­жи­ли и та­кви све­ти­те­љи као што је био Си­ме­он Див­но­го­рац. Упо­ко­ји се у Го­спо­ду кра­јем VII ве­ка, у ду­бо­кој ста­ро­сти.

Преподобни Јефрем Сирин. Преподобни Паладије. Преподобни Јефрем Печерски.