По смрти својих богатих родитеља, Антоније подели наслеђено имање са малолетном сестром и збрину је код рођака. Свој део имања раздаде сиромасима и посвети се подвижничком животу. Прво се подвизавао у близини свог села, а касније се удаљи у пустињу, на обали Црвеног Мора, где је, у молитви, размишљању и созерцању, као затворник провео двадесет година. Његова слава се пронела надалеко, и око њега се сабере мноштво ученика. Упокојио се у сто петој години живота, 335. године, оставивши читаву војску ученика и оних који су га подражавали. Иако није био образован, био је саветник у учитељ најученијим људима тог времена. Колико савршенство човек може достићи на земљи, достигао га је Свети Антоније.

Свети цар Теодосије Велики. Свети мученик Георгије Нови, Јањински.