Светом литургијом уз причешће вјерног народа и литијом уз ношење икона око Цркве Светог Луке у Старом граду, 24.03. је у Котору прослављена Нед‌јеља Православља. 

Подсјећајући на побједу Цркве над иконоборством,  једном од најтежих и последњих јереси, као и на вјековну традицију у Православљу која се одржала до данашњих дана, вјерном народу обратио се архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић.

„Прва нед‌јеља Часнога поста зове се Нед‌јеља Православља. Правeдније би можда и прецизније било Нед‌јеља правовјерја, Нед‌јеља правог исповиједања вјере, због тога што се на данашњи дан ми сјећамо историјског догађаја када је Црква побиједила једно погрешно учење, јерес иконоборства.Наиме, многе јереси су током историје Цркви правиле проблеме. Цркви која се борила да очува чисту вјеру, прије свега онакву какаву су нам оставили свети оци, прије свега апостоли.

Када би се појавило такво неко погрешно учење Црква се борила и увијек изњедрила оно истинско учење из којег су настали догмати Цркве које данас имамо.Ова јерес, о којој говоримо, настала је у 8. и у 9. вијеку, када су одређени људи сматрали да је поштовање икона уствари идолопоклонство.
Да онај који поштује иконе, уствари крши другу заповијест, која каже: “Не прави себи идола нити каквог лика, немој му се клањати ни служити”.
То наравно да није тако, али је проблем Цркве био што су се у те спорове укључили и цареви, па је Лав Исавријанац донио чак указ да се не поштују иконе, јер је он тако сматрао.
Његов наследник, цар Константин, чак је строго забранио поштовање икона, када настаје врло тежак период за Цркву.
Тада су прогањане иконе и сви они који су их поштовали и чували, а страдале су чак и свете мошти“, казао је о. Немања.

У тешком периоду за Цркву царица Ирина 787. сазива 7. Васељенски сабор. 

„На Сабору ће Црква да каже своје мишљење о томе што је исправно, што није. Доноси каноне и одлуке да је богоугодно поштовање икона и да је то исправно учење. Међутим, проблеми тада нису нестали.
Наследници царице Ирине, опет цареви, Јермени и остали, поново су гонили Цркву и уништавали иконе.
Тачку на тај проблем ставила је царица Теодора 843. године, када је дефинитивно одредила да се морају поштовати одлуке Васељенског сабора, да се морају поштовати иконе.
Тим поводом настала је велика свечаност у цијелој Цркви, посебно у Цариграду.
Литија је ишла кроз град, људи су тријумфално носили иконе, пјевали црквене пјесме”, казао је о. Немања.

Будући да је то било у Првој нед‌јељи Часнога поста, Црква од тада до данашњег дана и прославља овај важан догађај, који се и назива Нед‌јеља православља.

“Зато и ми и данас прослављамо, сјећамо се тога догађаја и чинимо литију, као што су то чинили и наши праоци, оци у 4. вијеку и даље током цијеле историје Цркве“, казао је о. Немања. 

Подсјетио је да се Црква тада изборила са једном од последњих јереси у низу, као и да је поштовање и учење Цркве о икони, Теологија иконе, дубоко везана са свим њеним осталим догматима. 

„Учење Цркве о поштовању иконе јесте најдубље, оно исконско, апостолско предање и израз вјере Цкве.
Посебно се ово учење о иконама тиче догмата о оваплоћењу. Ми вјерујемо да се Господ Исус Христос, Бог, онај Бог који у вјечности постоји, оваплотио и постао човјек. Дошао је овд‌је на земљу, нас ради и ради нашега спасења постао човјек, а оставши Бог и тако нама донио спасење.
У Старом завјету заиста је постојало понеко правило које је имало и логике да је забрањено сликање Бога зато јер Бога никад нико није видио. Потпуно логично. Ниси видио Бога, не знаш како изгледа, не можеш Га ни нацртати.
Што год да кренеш већ си погријешио.
Међутим, оваплоћење је управо онај кључан моменат који се десио.
Св. Јован Дамаскин каже: „Сама забрана сликања икона, Бога кога никад нико није видио, је аутоматски дозвола сликања Бога. Онда када је Бог постао видљив, а оваплоћење је управо Бог, онај Бог, вјечни Бог, који је постао видљив и дошао овд‌је међу људе и показао нам се као човјек, јер Он је заиста био прави човјек, али све вријеме прави , правцати Бог.
Онај Христос кога су људи могли вид‌јети је био заиста прави, правцати Бог, видљив за људе.
Сликајући Бога таквог, какав је виђен, уствари је исповиједање наше вјере да је заиста Бог постао човјек ради нашега спасења“, рекао је о. Немања. 

Како је назначио, икона Христова јесте, не само један лијепи украс који заиста краси наше домове и цркве, већ су, како кажу свети оци, саздане у молитви и за молитву. 

„Дакле, прије свега имају молитвени карактер и изражавају нашу вјеру. Сликајући Христа ми изражавамо нашу вјеру у оваплоћење Господа Исуса Христа.
Сликајући Пресвету Богородицу ми изражавамо нашу вјеру у Ону која је родила Бога и дала мју људско тијело.
Сликајући светитеље, ми изражавамо вјеру у оне људе који су људи као ми, које је Бог прославио због њиховога богоугоднога живота, који су вештаствени, створени као и ми што смо створени, а постали су свети.
Дакле, изражавамо опет нашу вјеру у спасење.
Поштовање икона је најдубљи израз Цркве и уопште нашег вјеровања.
Зато ми данас свечано прослављамо иконе и овај празник икона и зато ћемо ми и данас чинити литију и уподобити свима онима који су тада правили литију, који прослављају иконе, положили своје животе за иконе, који су својим ућењем дали допринос Цркви и учењу о важности икона.
Заједно са њима ћемо клицати, као што се кличе у Синодику православља, који је тада прочитан: „Ово је вјера апостола, ово је вјера отаца, ово је вјера православних, ова вјера Васељену утврди, амин“, поручио је о. Немања. 

Фото Андреа Шеваљевић