Данас на Цвијети, у цркви Св. Луке у которском Старом граду, вјерном народу обратио се протојереј – ставрофор Гојко Перовић.

„Драга браћо и сестре, чули смо ријеч Божију. Мало прије смо је и вид‌јели када је свештеник носио Јеванђеље високо подигнуто. Гледали смо како ријеч Божија долази у свијет што је и почетак сваке литургије, а сад слушамо шта има Бог да каже. Најприје смо чули Апостол, па смо чули стихове Псалама, а сад смо чули празнично Зачало које говори о Христовом страдању. А онда, ако се сјећате, како се у школи каже кад неко баш добро слуша, „гута сваку ријеч“. Е то се тражи од хришћана, да на Светој литургији толико буду пажљиви, јер их на крају литургије чека да, пошто су вид‌јели и чули, и прогутају ријеч Божију. Да примимо залогај Царства небескога, јер је залогај ријеч Божија, како каже самопојац Давид, слађа од меда“, каже о. Гојко.

На више мјеста у Старом завјету, наставља даље,  говори се да је човјек кадар и да треба да прогута ријеч Божију.

„Пророк који је прогутао свитак Божји, рекао је „ово што сам прогутао, слађе је од меда“. На другом мјесту псалмопојац каже да је ријеч Божија слађа од меда, док ће Господ рећи својим апостолима, прије свога страдања, а непосредно послије овога што смо сад чули, да нема живота ником, нити да ће ући у Царство небеско, ко не прими Њега, а Он је ријеч Божија. Господ Исус Христос је ријеч Божија, који је постао човјек“, казао је о. Гојко.

Истиче да ко не прими Њега и не поједе Његово тијело и Његову крв не прими у себе, говори и о томе да не постоји религија ни филозофија овога свијета која проповиједа већу блискост између људи и човјека него ово што сад слушамо.

„Да може човјек да прими у себе, не симболично, не пјеснички, не имагинарно, него збиља у виду залогаја, у виду хране, кроз хлеб и кроз вино, самога Бога. Тако је то Бог хтио. Тако је то Господу било драго, да сједини људе са Њим кроз форму вечере, кроз форму трпезе, кроз форму „ајде сад сви сједите“.
Ко сједи за трпезом Господњом? Само онај који воли Господа, ко у Њега вјерује и који воли брата свога. За ту трпезу, гд‌је се даје залогај вјечнога живота слађега од меда, не сједа нико ко мрзи на брата свога. И не сједа нико коме није јасно је ли збиља Христос васкрсао из мртвих“, каже о. Гојко.

Зато је, подсјећа,  остало у Светој литургији до данас, да изађу они који нису још крштени.

„А није крштен само онај који не вјерује да је Христос васкрсао из мртвих. Има додуше људи који вјерују, а још нису крштени , који се припремају“, наставља даље о. Гојко, подсјетивши да се они старији људи, који нису крштени, спремају и крштавају на Велику суботу и на Васкрс долазе као крштени хришћани.

Оно што смо данас чули, каже даље, јесте да Господ улази у Јерусалим дочекан као цар, као месија, али ће се наредних неколико дана десити и доста ствари гд‌је се види сва „изложба“ људских немоћи.

„Нити онај ко управља Јудејом, ко има војску, ко има паре, не може да га спаси смрти, нити онај који вуче људе ријечи Божијој и они који уче људе како да познају Бога, не познају Бога испред себе него су Га разапели. Нити они кои се зову апостоли и који кажу „ми ћемо погинути за Тебе“, не остају да Га одбране, нити могу да Га бране. И онај који Га је исповиједио на крсту и рекао „сјети ме се Господе у царству своме“, и он умире с Њим. Ни онај који Му је крст носио, ни онај који Га је с крста скинуо, нико не може да спријечи злочин. Само једна општа немоћ. А ово Господ нам не даје да би пали у депресију и казали „види нико ништа од људи не може“, него да бисмо мало боље вид‌јели да Бог све може. Онда ови који су тако били плашљиви, један Га је издао, један Га се одрекао, један неће о Њему док Га не опипа, они траже да сједну поред Њега, па се они љуте на њих и тако даље. Сви ти људи од‌једном постају врло моћни, али не по својој снази и по некој својој спреми, него зато што су срели васкрслога Христа, вид‌јели, опипали и рекли „нема више о чему да мислимо и шта да причамо, него Христос васкрсе. Е дај Боже да и ми овако стојећи и пазећи, гутајући сваку ријеч Божију и сликовито и конкретно на Светом причешћу, да дочекамо славно, преславно Христово васкрсење, које и једино нам даје моћ да будемо људи и да дочекамо вјечни живот Господа Бога Коме нека је слава у вјекове вјекова амин“, рекао је о. Гојко.

Данашње Јеванђеље:

Јн. 41 (12:1-18)

На шест дана прије Пасхе, дође Исус у Витанију, гдје бјеше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих. 2. Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са њим за трпезом. 3. А Марија, узевши литру правога нардова скупоцјенога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира. 4. Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намјераваше издати: 5. Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима? 6. А ово не рече што му бјеше стало до сиромаха, него што бјеше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу. 7. А Исус рече: Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба; 8. Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда. 9. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих. 10. А првосвештеници се договорише да и Лазара убију; 11. Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вјероваху у Исуса. 12. Сутрадан многи народ који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим, 13. Узеше гране од палми и изиђоше му у сретање и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев! 14. А Исус нашавши магаре усједе на њега, као што је писано: 15. Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази сједећи на магарету. 16. Али ово не разумјеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сјетише да ово бјеше за њега писано, и да му ово учинише. 17. А свједочаше народ који бјеше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих. 18. Због тога му и изиђе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.

Фото - Андреа Шеваљевић