На Светој литургији у Цркви Светог Николе , данас на Недјељу сиропусну пред почетак Часног поста у сусрет Васкрсу, читано је Јеванђеље по Матеју (Мт. 6:14-21)

Архијерејски намјесник которско – тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић је у бесједи подсјетио да се у данашњем Јеванђељу најдиректније од стране Господа говори што да радимо а што не, како би задобили Царство небеско.

„Говори се и како треба постити. Чули смо и како да праштамо што  свакодневно и говоримо у молитви Господњој (да нам опрости дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим). Такође нас Господ учи и која блага да сабирамо. Овоземаљска блага су краткога даха, небитна и свакога часа могу да нестану, а друго када се ми представимо на други свијет она остану овдје. Блага која треба да сабирамо јесу добра дјела, она блага која носимо на небеса. То се не заборавља и не брише. Оно што смо чинили другима“, казао је о. Немања поновивши да нас Господ у данашњем Јеванђељу учи како се правилно пости, како би схватили што је суштина и поента поста.

Назначио је да пост није сам себи сврха, да постимо да би постили, да би евентуално нешто мање јели, већ да је пост духовна и тјелесна припрема за нешто много важније, а то је причешће.

„Бити хришћанин, бити православан значи живјети животом Цркве, кроз свете тајне. Бити крштен, миропомазан али се прије свега и причешћивати, јер је то директно наша заједница са Богом. Ту заједницу имамо и кроз молитву и кроз богослужења, али је ово најдиректнија могућа заједница са Богом гдје Он улази у нас кроз свете дарове који се на литургији претварају у хљеб и вино, тијело и крв Христову и самога Бога примамо у себе“, рекао је о. Немања, додавши да се за причешће, којег иначе никада нисмо достојни, треба припремати.

За то , наставио је даље, служи пост чија је суштина Свето Јеванђеље гдје се на почетку каже „а ти кад постиш немој да се намрштиш као лицемјер“.

„Бог и тада већ скреће пажњу на оне који посте само театра ради, да се види како посте. Тога је увијек било кроз историју , а постоји и дан данас. Дакле постимо ради себе и ради Бога. Можемо да се претварамо да постимо. Да говоримо да постимо, а код куће се мрсимо. Али, што сам ја тада урадио? Да ли сам Бога преварио и да ли сам себе преварио? Постимо прије свега због себе. Пост није никаква дијета већ вјежбање наше слободне воље. Бог нам је дао слободну вољу као највећи дар у којем можемо да се пројавимо као личности, да одаберемо добро, слободно, својом вољом, одаберемо оно што је Бог замислио, или да слободном вољом од тога отпаднемо, али онда сами сносимо своје последице. Дакле, велики је дар али и мач са двије оштрице. Ништа се неће десити ако мрсимо, нико нас у затвор неће смјесити, али нама није добро ако не покажемо ту жртву, жртву да урадимо нешто што је до нас да би се сусрели са Господом“, казао је о. Немања.

Подсјетио је на први облик поста када Господ каже Адаму у Рају да не једе са дрвета познања добра и зла, гдје он искушава слободну вољу хоће ли или неће то урадити.

„Тако је и са нама. Нас не спасава храна, ни ова ни она. Није проблем у месу и млијеку. Да је проблем не би га никада јели. Црква је одредила одређену врсту хране да се не једе и ми то слушамо. Својом слободном вољом се одричемо одређене врсте хране и чинимо неки подвиг“, рекао је о. Немања.

Јеванђеље нас учи и којим се редоследом пости.

„Учи нас да је важнији духовни пост, како се односимо према другима, па тек иде оно што једемо. „Кад постиш, намажи главу своју и умиј лице своје“- мисли се на то да се прво очисте своје мисли и на то како се односиш према другима, да ли осуђујеш или вријеђаш некога или си упутио неку лијепу ријеч или још боље учинио неко добро дјело, бринеш ли се за другог, како живи, има ли, може ли… То је прави пост, а онда логично иде и онај тјелесни који прати духовни пост. Има пост и своје форме, али не треба робовати томе јер поента није некакав „тренинг хране“ него наше слободно одрицање по мјери по којој то можемо да урадимо. Не може свако исто, нити ми смијемо да осуђујемо некога ако не пости како смо ми постили, нити себи да натоварамо бреме које не можемо да носимо. Зато служи Црква, зато служе свештеници да се консултујете са њима онда када хоћете да се исповиједате и питате у вашем случају, како да постите. Дакле, поента није у томе што се једе већ наша жртва, наш подвиг, наш труд да урадимо нешто што ће бити наша пружена рука на већ пружену руку од стране Бога. Прије свега размишљамо какав је наш однос једних према другима. Ево и вечерас је једно дивно богослужење, многи и не знају за њега. Пред сами пост служи се ово дивно вечерње. Зове се Праштално вечерње гдје се пјевају јако лијепе химне и стихире које нас подсјећају да почиње пост да праштамо једни другима и на крају тога богослужења једни другима тражио опроштај пред почетак поста да би тај пост био што благоугоднији. Нека би Господ Бог дао да нас ово јеванђеље подсјети што је пост, да са радошћу постимо и припремамо се за најважнији догађај, сусрет са Господом, амин“, казао је између осталог о. Немања.

Јеванђеље по Матеју (Мт. 6:14-21)

14. Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески.
15. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша.
16. А кад постите, не будите суморни као лицемери: јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
17. А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18. Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
19. Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду;
20. Него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду.
21. Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше.