Hа празник Преподобног Герасима Јорданског (Недјеља сиропусна), дан пред почетак Часног поста у сусрет Васкрсу, вјерном народу у Цркви Св. Луке у которском Старом граду обратио се архијерејски намјесник которско – тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић.

„Суштина нашега живота овдје на земљи је задобијање Царства Божијег. Ми који вјерујемо, који се називамо православним хришћанима, следујемо учења Цркве да је овај живот овдје, колико год да је важан, само припрема за онај други, вјечни живот у заједници са Богом. Он се задобија кроз живот у Цркви коју нам је дао Бог. Живот у Цркви са једне стране подразумијева врлински живот, оно што треба да стекнемо као добре особине и да се ослобађамо лоших навика и дјела. На то су нас подсјећала јеванђеља у претходном, припремном периоду пред овај пост“, казао је о.Немања, истакавши врлину праштања, вјеру у Бога, љубав…

Међутим, како је нагласио, много важинија је заједница са Богом кроз свете тајне.

„Бог, Христос, када је био на земљи, основао је Цркву као мјесто заједнице и јединства људи са Богом, кроз Свету тајну крштења, Свету тајну миропомазања и Свету тајну причешћа, која је врхунац. Света тајна причешћа је суштина и основ нашега живота, јер је то, како вјерује наша Црква и како ми вјерујемо, само тијело и крв Христова . Када се причешћујемо ми смо заиста заједница са Богом. Она заједница која нам је потребна за вјечни живот, који немамо сами по себи.  Ми немамо могућност вјечног живота без заједнице с Богом. Бог је једини вјечан, а људи имају почетак и имају крај. Када се моли Господ у Гетсиманском врту Оцу каже: „Да сви једно буду, као што си Ти у мени и ја у Теби и они са нама да једно буду“. Сам Господ се моли Оцу тако, а ако Он сматра да је потребно да једно будемо, онда је то заиста тако, јер једно бивамо само кроз Свету тајну причешћа.То је суштина нашег живота“, рекао је о. Немања.

Настављајући бесједу рекао је и да суштински нико није достојан причешћа, али да је Бог, поред тога што је  праведан, изнад свега милосрдан.

„Бог је љубав и сви ми по милости Божијој можемо да приступимо таквој светињи, која је сами Бог. Али, опет је поштено с наше стране да се колико толико припремимо, да што више дамо од себе, ако већ не можемо да будемо најбољи. Зато служи пост који нам, ако Бог да, сутра почиње, да се припремамо за Свето причешће“, рекао је о. Немања.

Говорио је затим и о томе како се пости.

„О томе што је суштина поста и како се пости, учи  нас данашње Јеванђеље (Матеј, 17 (6,14-21). Нека форма мора да постоји али, понекад размишљајући о њој, заборављамо на суштину. На суштину онога што радимо“, казао је о. Немања.

Говорећи о припреми за сусрет са Господом подсјећа на ријечи из Јеванђеља: „А ти кад постиш, уми главу своју и лице своје“.

„Прије свега очистимо наше мисли, наше размишљање. Бог хоће искрено покајање, искрену  молитву и искрену љубав једних према другим. То је оно што Бог тражи. Уз такав живот, такво разишљање, логично иде и лаганија храна. То је онај други дио поста који прати овај духовни, односно припрему, што смо, гдје смо, да ли смо достојни, колико смо напредовали од прошлога пута, не би ли бољи били када се причешћујемо.  Уз такав начин размишљања иде и овај тјелесни пост, али тим редом - прво мисли па онда дјела“, рекао је о. Немања.

Додаје да свако треба да пости по свој могућности и како му је на спасење.

„Да ли ћемо постити на води, да ли на уљу? Не можемо сви исто постити, већ по нашим могућностима. Ко може да пости на води нека пости на води, ако му је на спасење. Зато служе свештеници, да се с њима консултујете, попричате, поразговарате, да прате ваш духовни живот шта вам је на корист и на спасење“, рекао је о. Немања, истакавши поново да је суштина најважнија како би заиста били спремни за сусрет са Господом.

Јеванђеље Матеј, 17 (6,14-21)

14. Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. 15. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша. 16. А кад постите, не будите суморни као лицемери: јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју. 17. А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, 18. да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. 19. Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду; 20. него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду. 21. Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше.

Фото: Андреа Шеваљевић