Поводом празника Светог Петра и Павла (Петровдана) свете литургије служене су у которским црквама Св. Луке и Св Николе у Старом граду и Св. Петра Цетињског на Прчању, уз причешће бројних вјерника.

У обраћању на Светој Литургији у Цркви Св. Николе, архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић је казао да су апостоли темељ и основ Цркве.

„Релативно скоро смо прославили Педесетницу, дан када је настала Црква, а данас прослављамо њене темеље, оне који су утемељили ту Цркву.

У Символу вјере, који читамо на свакој литургији па кад говоримо о Цркви, кажемо да је она једна, света, саборна и апостолска.

Особина Цркве јесте да је она апостолска“, казао је о.Немања, подсјетивши да је  Цркву основао сам Бог, као и да је Исус Христос Онај који је проповиједао и говорио што и како треба да радимо да би се спасили и својим примјером то и показивао.

Апостоли су, наставља даље, били и директни свједоци свега што је Христос говорио и чинио, као и свједови чуда Његових и што је најважније на Тајној вечери када је установио Свету тајну причешћа.

„Апостоли су Божију ријеч пронијели по цијелом свијету, цијелој Васељени, учинивши да се не заборави оно што је Христос говорио и чинио. Неки од њих, четворица, писали су и Јеванђеља. Записали су ријечи да их имамо до дана данашњег, да знамо тачно оно што је и како је рекао Господ“, казао је о. Немања.

Како наставља, посебно се у ширењу ријечи Божије истицао апостол Павле са своја три мисионарска путовања, описана у Д‌јелима апостолским и Посланицама.

„Апостол Павле је написао 14 Посланица, веома важних д‌јела, гђе практично говори како ми хришћани треба да живимо. То су поруке универзалне и веома важне за све хришћане. Апостол Павле више пута наглашава да говори оно што је Христос њима оставио“, казао је о. Немања, додавши да апостоли нису били само пуки свједоци онога о чему је Христос говорио, јер је било и других који су то чули, већ се ради о људима на које је на Педесетницу сишао Свети Дух, када настаје Црква.

Апостили су тада добили и благодат Божију да, не само проповиједају, него и да врше Свете тајне, као што је Света тајна причешћа.

„Свете тајне апостоли су пренијели на епископе, они даље до дана данашњег на свештенике. Иста та благодат коју су апостоли примили на Педесетницу, да могу да чине Свете тајне, примају и данашњи епископи и свештенци. То је то апостолско првијенство - непрекинути низ благодати који се преноси од Христа, од Светога Духа на апостоле и до дана данашњег на свештенослужитеље. То је важно да се пренесе да се причешћујемо онако како нам је заповиједио Господ Бог“, казао је о.Немања.

Истиче да је јако важно исповиједати праву вјеру и да није довољно бити само добар човјек.

“Зато на свакој литургији читамо Символ вјере јер је то суштина и есенција нашега вјеровања. Тиме се на свакој литургији утврђујемо у правој вјери, а права вјера је оно што чујемо и што је исповиједио апостол Петар да је Христос прави правцати Бог да је дошао да нас спасе. Зато га Христос и похваљује када је он то исповиједио”, рекао је о. Намања.

Закључио је да је то вјера коју исповиједа апостол Петар, коју и ми исповиједамо, сјећајући се данас догађаја и прослављајући свете апостоле.

“Нека би Господ Бог молитвама светих апостола нас утврдио у тој вјери коју су утврдили апостоли и која спасава, амин”, поручио је између осталог о.Немања. 

Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 193 (11,21-30; 12,1-9)

21. На срамоту говорим, као да ми постадосмо немоћни. Но на шта се ко осмељује, по безумљу говорим, и ја се осмељујем. 22. Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли семе Авраамово? И ја сам. 23. Јесу ли слуге Христове? Као безуман говорим, ја сам још више: више сам се трудио, одвише боја поднео, више пута био у тамници, често у смртној опасности; 24. од Јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац, 25. три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; 26. Често сам путовао, био у опасности на рекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; 27. у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; 28. поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све Цркве. 29. Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава, а ја да не горим. 30. Ако се треба хвалити, немоћима својим ћу се хвалити.

1. Не користи ми да се хвалим, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња. 2. Знам човека у Христу који пре четрнаест година - да ли у телу, не знам, да ли изван тела, не знам, Бог зна - би однесен до трећега неба. 3. И знам да тај човек - да ли у телу, да ли изван тела, не знам, Бог зна - 4. би однесен у рај и чу неисказане речи које човеку није допуштено говорити. 5. Таквим ћу се хвалити, а самим собом нећу се хвалити, осим ако немоћима својим. 6. Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али се уздржавам, да не би ко помислио за мене више од онога што види у мени, или чује од мене. 7. И да се не бих погордио због мноштва откривења, даде ми се жалац у тело, анђео сатанин, да ми пакости, да се не поносим. 8. За њега трипут Господа молих, да одступи од мене; 9. И рече ми: „Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена.” Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова.

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 67 (16,13-19)

13. А када дође Исус у крајеве Кесарије Филипове, запита ученике своје говорећи: „Шта о мени говоре људи ко је Син Човечији?” 14. А они рекоше: „Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, други опет Јеремија, или који од пророка.” 15. Рече им Исус: „А ви шта велите ко сам ја?” 16. А Симон Петар одговори и рече: „Ти си Христос, Син Бога живога.” 17. А Исус одговарајући рече му: „Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима. 18. А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати. 19. И даћу ти кључеве Царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздрешиш на земљи биће раздрешено на небесима.”