
Света литургија у цркви Св. Николе сјутра на Огњену Марију у 8 часова
Света литургија у цркви Св. Николе у которском Старом граду, сјутра 30. јула на празник Свете великомученице Марине (Огњена Марија), биће служена у 8 часова.
Као и празници светитељки који за њом слиједе: Благе Марије (4. август) и Трнове Петке (8. август), ни Огњена Марија у црквеном календару нема „црвено слово“. Ипак, сва три спадају у веома поштоване празнике у народу, посебно међу женама, тако да се ова три дана ништа не ради у руке, нити у пољу.
Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у 12 својој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва.
Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што Св. Марина одговори: „Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему“.
Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу. У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „Радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља.“ И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњуи у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи.
Једна рука Св. Марине налази се у ман. Ватопеду у Св. Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир Св. Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу нити у имовину овог манастира. Једно време Турчин је био тутор овог манастира.
Акатист Светој Марини:
„Теби, храброј невести Христовој, која си изабрана да неизрециву славу Божију објавиш свим величанственим створењима, усрдну молитву узносимо и молимо те да погледаш и на нас недостојне, и да нам помогнеш да се очистимо од греха, да душе врлинама обложимо и да у Царство Небеско уђемо, како бисмо могли да кличемо: Радуј се Света великомученице Марина, разгори наша срца огњем божанске љубави!
ФОТОГРАФИЈЕ
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

Календар за 3. април Преподобни Јаков Исповедник
Овај светитељ, заволевши од младости подвижнички живот, замонаши се. Чистио...

Патријарху Порфирију уручено највише одликовање Јерусалимске патријаршије
Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је служио данас, заједно са...

ВЕЛИКОПОСНИ РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ПОНЕДЈЕЉКОМ, УТОРКОМ И ЧЕТВРТКОМ
Српска православна Парохија которска – Котор-Црква Светог...