На јучерашњем предавању (посљедњем у овогодишњем циклусу великопосних предавања у Ризници СПЦ Котор) под насловом „Пред вратима Јерусалима“, било је ријечи о празнику Цвијети и Страсној седмици.

Као и сва претходна и ово изузетно интересантно предавање одржао је ђакон у подгоричком Храму Христовог Васкрсења и некадашњи секретар Митрополије црногорско-приморске Ведран Грмуша.

У наставку издвајамо цртице предавања које, у форми видео записа, можете погледати на линку на крају текста.

Ђакон Ведран Грмуша истиче да „бивајући у Цркви у Страсној недјељи за нас је спасоносно јер можемо да доживимо цијели догађај који се ради нас збио, а не ради неког игроказа и нечег сличног“.

Подсјећајући на Христов улазак у Јерусалим, наш гост истиче да је Црква свједочанство чињенице да се Литургија може служити било гдје. „Ми имамо храмове, али у случају потребе, у случају невоље, можемо да служимо било гдје. То мјесто више није статично него је управо динамично (као скинија код Јевреја који су се као сточари стално селили) због тога што Дух Свети је тај који води Цркву“, каже ђакон Ведран.

Сваки дан Страсне недјеље има неку тематику на коју се ослања, о чему је на предавању такође било ријечи.

Говорећи о разговору Христа и Пилата оцјењује како је то можда најупечатљивији догађај, када га он пита „а шта је истина“. „Христос ћути и управо то, пред њим стоји једина Истина овога свијета („Ја сам пут , истина и живот“). Дакле не шта је, него Ко је истина. То је оно питање које ми у Цркви постављамо. Ми не говоримо шта је пут, него Ко је пут. Ко је живот,­ одакле ја вучем то што сам ја жив? Како ја могу да будем потпуно обамро, а да ме благодат Духа Светога исцијели. Ту немамо два него два милиона примјера. Господ говори: „У дланове своје сам вас урезао“, каже ђакон Ведран.

Слика Васкрсења на којој су двије плоче, разрушена су врата Адова одакле је Христос све избавио.

„Нико не оста у Аду. То је лијек бесмртности, јер је управо ту смртност, која је ушла у човјека, једини Бог могао да излијечи… Христос пребива у гробу, у Аду, с разбојником у Рају и са Оцем. Дакле , то управо говори о том Његовом Божанству. Да је то била смрт Божанства, свијет би престао одмах да постоји. Али, управо Он, пребивајући са Оцем, био је свеприсутан. Сва та реалност се сабрала у један, оно што зовемо, Есхатон, што зовемо Царство небеско, оно што гледамо са ове друге стране као у Литургији. Литургија, да није продор Есхатона, да је она нека комеморација на којој се сјећамо на Велики четвртак, могла би да се укине и ништа нам неће фалити. Међутим, Литургија је тај живи продор Есхатона у свијет. Сваку животну бригу оставимо. Не да заборавимо да узмемо дијете из обданишта, него да видимо да вријеме није тако исцјепкано и да смо већ привезани за вјечност“, каже између осталог ђакон Ведран Грмуша.   

Организатор предавања била је Српска православна црквена општина Котор.

https://youtu.be/WdW1-n4oZJw?si=M32cYvYbaq6hnAJV